Све већу буку граната на источноукрајинском фронту у понедељак су надгласале поруке политичара, пре свега руског председника Владимира Путина који је, према наводима италијанског дневника „Република“, током телефонског разговора рекао председнику Европске комисије Жозеу Мануелу Баросу да може да „заузме Кијев за две седмице“.

А украјински министар одбране Валериј Гелетеј оценио да је на помолу „велики рат“ са Русијом у ком би могло да страда на десетине хиљада људи, рат „какав Европа није видела од Другог светског рата“.

Истовремено, у понедељак су се у Минску одржавале консултације Контакт групе за решавање кризе на југоистоку Украјине.

Самопроглашене Доњецка и Луганска народна република као услов за нормализацију односа у Украјини траже да им Кијев призна посебан статус. Са својим условима они су у понедељак упознали представника Кијева, бившег председника Леонида Кучму. За почетак преговора побуњеници су поставили девет услова, међу којима су најважнији да се украјинска војска повуче са истока земље, да се спроведу слободни избори и да буде признат статус руског језика.

На преговорима у Минску поред представника федералиста и власти у Кијеву су и Хајди Таљавини, представница ОЕБС-а, као и руски амбасадор у Кијеву Михаил Зурабов.
САНКЦИЈЕ

Криза у Украјини захтева политичку резолуцију, а санкције Европске уније (ЕУ) Русији могу само да погоршају ситуацију, саопштио је у понедељак портпарол кинеског министарства спољних послова Ћин Ганг. А као одговор на одлуку од прошлог викенда лидера ЕУ да уведу нове санкције Москви, Кремљ је одговорио да ће Русија, ако до тога дође, предузети мере одмазде у циљу одбране својих интереса.

Потпредседник доњецке владе Пургин је казао у Минску да не треба очекивати никакав „бомбастичан договор“ јер за то украјински преговарач Кучма нема овлашћења.

И док се воде преговори у Минску, председник Украјине Петро Порошенко је у понедељак најавио озбиљне кадровске промене у војном врху јер је незадовољан развојем ситуације на источном фронту.Истовремено, Порошенко је оптужио Русију да је покренула „директну и отворену агресију“, која је, како је рекао, „радикално изменила баланс у сукобима на истоку“.

А боравећи на Далеком истоку, руски председник Путин је, говорећи о истој теми, објаснио шта је по њему главни камен спотицања.

– Главни проблем у решавању кризе на истоку јесте то што власти у Кијеву не желе да воде конкретан политички дијалог са представницима Доњецке и Луганске области. А садашње акције побуњеника имају за циљ да удаље украјинску артиљерију од градова и места, како они не би могли да гађају стамбене зграде – изјавио је Путин који је оптужио и Европу да игнорише то што украјинска армија пуца директно на цивиле.

Министар спољних послова Сергеј Лавров је био још конкретнији, па је студентима Института међународних односа рекао да се мировни план Петра Порошенка своди на то да побуњеници „предају оружје и чекају да их побију“.

Америка је послала у Кијев пошиљку шлемова, панцира, радио-уређаја, малих апотека као и подметаче за спавање и војничке јакне.

На истоку Украјине се и даље гине. У недељу увече је у Запорожје довезено 50 мртвачких сандука у којима су погинули украјински војници код места Иловајска…

Од понедељка је лугански аеродром под контролом федералиста. Украјинске десантне јединице су се повукле јер нису могле да га заштите пред тенковима и другом техником коју користе побуњеници. У Кијеву је саопштено да је повлачење наређено да би се избегао велики број жртава. Што се тиче доњецког аеродрома он је „ничија земља“ јер око њега и даље трају борбе, мада се и одавде украјинска армија полако повлачи.
У рашомонијади око присуства руских трупа у Украјини укључио се и генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Зини који је изјавио да је врло тешко потврдити да у Украјини заиста ратује регуларна руска армија.

– У том региону су увек били Руси. Ми смо видели да прелазе људи на обе стране и разговарали смо са њима. Али тешко је рећи има ли јединица руске армије у источном делу Украјине – казао је Зини.
ОТВАРАЊЕ ГАСОВОДА “СНАГА СИБИРА“

Председник Русијеу понедељак је свечано отворио градњу гасовода „Снага Сибира“ у јакутском селу Ус Хатин. Путин сматра да ће нова гасна магистрала битно ојачатити економску сарадњу са државама Азијатско-тихоокеанског региона, а пре свега са кључним партнером, Кином. Укупна дужина гасовода биће око четири хиљаде километара, а капацитет 61 милијарду кубика гаса годишње. Градња гасовода „Снага Сибира“ ће коштати 770 милијарди рубаља (један евро, 50 рубаља).

А у понедељак је из Европске уније стигла вест да би могао да се забрани извоз гаса из ЕУ и да се ограничи његова примена у индустријском сектору, у оквиру ванредних мера чувања залиха електричне енергије за европска домаћинства ове зиме. ЕУ би се на овакав потез могла да одлучи, јер прети опасност од потенцијалног прекида у испорукама руског гаса због украјинске кризе.
ОШТАР КОМЕНТАР МОГЕРИНИЈЕВЕ

Новоизабрана шефица европске дипломатије Федерика Могерини је, у првом интервјуу откад је у суботу именована за наследницу Кетрин Ештон, рекла италијанском дневнику „Коријере дела сера“ да изјава руског председника о „државности“ југа и истока Украјине може додатно да угрози територијални интегритет Украјине и оптужила је Путина да је непоуздан дипломатски саговорник.

– Путин никада није поштовао обавезе које је преузео у неколико наврата, у Женеви, у Нормандији, у Берлину. Протраћио је шансу да промени ствари вршењем утицаја на сепаратисте после обарања малезијског авиона. Огроман је јаз између речи и конкретних дела – оценила је она.

Коментар Могеринијеве неуобичајено је оштар с обзиром на то да је она више пута била критикована у ЕУ због њене наводне попустљивости према Русији, од чијег је гаса Италија зависна.

Бранко ВЛАХОВИЋ, Новости