Разне квази-патриоте и либерали причају како ће руска економија ускоро доћи до потпуног колапса и све би то било врло лепо да прави Руси нису свесни у каквом је стању Русија заиста.

Пред Русима је тешка година, али је просто немогуће да они живе у константном страху да ће „олигарси збацити Путина и извести патриотски Мајдан“. То је оно у шта манипулатори желе да убеде јавност, али им не успева јер су Руси свесни да се све одиграва у супротном смеру.

У радном плану структуре руске економије, Кремљ је одлучио да узме у обзир и позитивна и негативна искуства кризе 2008. године уз амандмане на тренутне геополитичке реалности.

Као што је познато, Путин је дао олигарсима избор: да раде за државу (избацивање долара, подржавање рубље, пребацивање контроле предузећа у власништво Русије итд.) или ће се држава ‘изборити’ са њима и одузети им имовину.

Ево како су новине пренеле да се одиграла ова реконструкција:

„…Представници министарстава и агенције су контактирали веће извознике, деоничаре и власнике и лепо попричали са њима. Разговор је текао овако: „Јесте ли чули каква је ситуација са рубљом?“ – „Да“ – „Да ли бисте онда олакшали ситуацију тако што бисте продали део прихода у страним валутама да подржите рубљу и умирите грађане?“

То је била прекретница у разговору. Неки су се сложили са предлогом, а неки не. Они који нису, одговорили су: „Дужан сам у страној валути док рубља лебди у ваздуху. Немате права да ме приморате на то“. Они су на то добили одговор: „Па, како желите. Немамо право никога да приморамо. Међутим, ако се сутра обратите влади да вас подржи у виду државних гаранција, кредита и сличног… не очекујте ништа“.

Олигарси су имали времена да размисле, а први резултати су се појавили одмах. Одлука Алишера Усманова да пребаци контролу својих компанија (Мегафон, Металлоинвест) у Русију јесте знак да су најпаметнији олигарси ризиковали и добили. Усманову се може само завидети, обзиром да су његови финансијери још летос пробили на кинеско тржиште.

Веома неочекивани пример доброг потеза јесте власник АФК Система, Јевтушенков. Он је имао све предиспозиције да постане Кодоровски 2, као и многи други. Ипак, Јевтушенков се „пребацио“ за само пар месеци, док Кодоровском није било довољно ни 10 година у затвору.

Занимљива је његова тврдња која се није допала Западу, а коју је недавно изјавио поводом долара:

„Ово је вештачка ситуација, која је направљена у паници и која ће се повући у фебруару или марту, након чега ће долар пасти и поново повећати јаз са евром. Потребно је само мало сачекати. Ако неко у паници прибегне долару, изгубиће… позовите ме поново крајем марта-почетком априла да причамо о овој теми. Тек тада ћете схватити да сам у праву“.

Другу изјаву, Владимир Јевтушенков дао је о влади и држави:

Александар Гамов (КП): Не гајите нимало презира према властима, ако сам вас добро разумео?

Владимир Јевтушенков: Шалите ли се? Држава и ја смо у истом сосу, зашто бих је презирао?

Јевтушенков је схатио какав олигарх треба бити у руској држави, а сви они који мисле да су „ван граница“, „изнад државе“ и „изнад закона“ ускоро ће остати без своје имовине, односно имовине за коју су сматрали да је њихова.

Ево како Херман Греф описује скорију руску будућност:

„Према мојим калкулацијама, по цени од 45 долара по барелу нафте, Русија ће морати да оствари отприлике 3 трилиона рубљи резерви у 2015. години. То значи да ће влада капитализовати банке и повећати уделе у њима, а банке ће купити индустријска предузећа и претворити их у финансијско-индустријске групе. Читава економија ће тада бити држава“.

У реалности, у питању је елиминација неефикасних власника. Цена нафте не игра ама баш никакву улогу.

Просто је дошло време да пословна заједница Русије направи избор: укомбиновати интересе са интересима државе или супротставити интересе интересима државе.

Паметни олигарси одлучили су се да подрже стабилизацију рубље, да започну са избацивањем долара и да потврде своју оданост држави тако што су дали контролу Русији. Ово ће бити веома честа појава у 2015. години.

Хајде да узмемо компаније Северстал и Мецхел као пример:

Мордашов (власник Северстал-а) је одабрао прави пут у политичком контексту. Он редовно продаје приходе у страним валутама, не накупљајући их.

Верује се да ће Северстал добро пословати.

Зјужин (власник Мецхел-а) није одабрао праву страну. Да конкретизујемо:

„Банка је 30. децембра 2014. године послала формални захтев за исплату дуга и камате од 16 милијарди рубља који је у виду два кредита исплаћен компанији Сингапоре Традинг Мецхел Царбон (Сингапур) Пте Лтд. Исти захтев је 7. јануара послат компанијама Мецхел Традинг АГ и Мецхел Царбон АГ у Швајцарској, у којем се захтевала исплата дугова од 47 милијарди рубаља, односно 16 милијарди рубаља. ВТБ банка је потврдила наведене тврдње и додала да намерава да наплати читав дуг компаније Мецхел“.

Лако се да уочити да државне банке изазивају банкрот компаније Мецхел као одговор на одбијање сарадње од стране Зјужина. Он од владе не може више да очекује ништа.

Како наводи Греф, држава користи економску и геополитичку ситуацију и кроз државне банке креира финансијско-индустријске групе по цену оних који се нису уклопили у нови руски капитализам.

Није тешко приметити да је Кремљ тренутно у сукобу са Западом и да се Русија на Западу никад неће третирати као једнака.

Све то има своје економске последице.

Крајем године се од Русије може очекивати потпуно нова држава у којој ће држава повећати своју улогу у економији по цену уништавања олигархије која није хтела да уједини своје интересе са интересима државе.

Wебтрибуне.рс