Европска унија више не игра никакву улогу у Кремљу, коментаришу поједини немачки листови након Путиновог обраћања нацији. Истовремено Берлин и Москва су принуђени на сарадњу, макар само због гаса.
У појединим сегментима, говор председника Русије Владимир Путин био је прилично помирљив, признаје немачка штампа. Наиме, Путин је изјавио да његова земља не жели да буде велика сила и да не намерава да успостави регионалну хегемонију. Међутим, како оцењује Ноје оснабрикер цајтунг, политичка реалност показује да то није истина: „У међународној политици ништа не може да прође без Русије, било да ли се ради о заједничком ставу о сукобу у Сирији или иранској кризи. Упркос својим умереним речима, Путин препредено тактизира и добро дозира отпор. На примеру Украјине јасно се види колико је овом огромном царству важна премоћ у региону. Путин поново покушава да Украјину привуче царинском унијом. Ту су и ранији сигнали који јасно показују да Москва жели да створи привредни регион којим доминира Русија. Америка се због тога осећа угрожено.“
И заиста, сукоб у Украјини већ подсећа на период Хладног рата. Наиме, Вашингтон сада прети санкцијама против украјинске владе у случају прекомерне силе против про-западних демонстранта. Улога Брисела у свему томе је мала, јер Путин зна како да ућутка критичаре: довољно је само да – заврне вентил, коментарише Вестдојче цајтунг: „Оцена Винстона Черчила да је Русија ‘загонетка замотана у мистерију унутар тајне’ и данас је тачна. Запад има велике тешкоће да процени шта ће Владимир Путин учинити у Русији. Са друге стране, прилично је очигледно да Запад готово и не може да утиче на његово понашање. Иако то нико не жели отворено да каже, илузија је ако Немачка или ЕУ верују да на Путина могу да оставе утисак позивањем на људска права. […]
Привредно гледано, Берлин и Москва су још увек уско повезани, јер је Русија најважнији снабдевач гасом. Међутим, политички интереси Русије су се охладили. Током владавине Јељцина, Москва се увек ослањала на Берлин као на посредника и бранитеља руских гледишта у Европској унији. Али Европска унија више не привлачи Русију. Путин више воли да користи расцепе између чланица Уније и да преговара са појединачним државама. Европи се тако свети чињеница да није успела да развије заједничку спољну и безбедносну политику. […] Путин се ослања на класичну геополитику и окреће се бившим чланицама Совјетског Савеза. Москва жели да те државе, изузев оних на Балтику, чвршће повеже са собом. Русија се са тим савезом припрема за нове конкуренте на истоку – Кину и Индију. Све док Европљани не пронађу заједничку позицију наспрам Русије, укључујући ту и економска питања, Кремљ ће им се смејати.“
Везе ЕУ са Русијом одржавају само послови
Ландесцајтуг посебну пажњу посвећује односу руских власти према мањинама: „Путинизам себи приписује нову црту: Русија има ‘историјску одговорност’ да заштити традиционалне вредности. У свом говору, Путин се поставио против ‘разводњавања националних традиција и разлика између нација и култура’ и против поткопавања породичних вредности. Другим речима: Кремљ наставља са распиривањем ксенофобије против руских држављана са Кавказа и благонаклоно одвраћа поглед када батинаши десних екстремиста лове хомосексуалце.“
„У западни систем вредности спада и заштита мањина. Али Путин то још увек није схватио. Понаша се као диктатор који не зна шта би радио са правном државом“, пише и Бадише нојсте нахрихтен.
„Владимир Путин сматра да је Запад декадентан и неморалан. Друштвене вредности Запада руском председнику су стране и одбојне. Као алтернативу, он развија сценарио јаке Русије која би штитила заједнички живот људи у овом свету“, тумачи лист Фолксштиме из Магдебурга. „Како треба схватити ту улогу Русије? На дан Путиновог говора, заменик премијера Дмитриј Рогозин је то објаснио: ‘ова земља планира да повећа извоз оружја на 50 милијарди долара до 2020, односно, да тај извоз учетворостручи’. То није супротно путиновском разумевању вредности. За председника је важно само јачање руске привреде и то се односи углавном на природне ресурсе и оружје. Ипак, ма колико се шеф Кремља ослањао на самосталност своје нације – економски гледано, неће се тако лако извући из партнерства са Западом. У овом тренутку, једино послови одржавају у животу везе са Русијом.“
Припремио: Дарко Јањевић
Одговорни уредник: Иван Ђерковић
Дојче веле
