Дужина гасовода преко наше територије биће 411 километара, а његова изградња коштаће, према последњим проценама, око 1,9 милијарди евра
Неверне Томе немају више простор за маневар, бар када је реч о градњи магистралног гасовода Јужни ток којим би гас требало да се транспортује од руске луке Новоросијск, по дну Црног мора, до бугарске луке Варна, преко Балканског полуострва, Србије, Мађарске, до Аустрије, али и преко Грчке до Италије. Почетак радова на нашем делу трасе заказан је за 11. децембар, а њиховом отварању присуствоваће, како је најављено из Москве, и председник Руске Федерације Владимир Путин.
Целокупан капацитет гасовода износиће 63 милијарде кубних метара гаса годишње, а последња процењена вредност целог пројекта Јужног тока је 24 милијарде евра.
Спекулације о томе да ће Русија одустати од овог великог пројекта, јер је с једне стране врло скуп, а с друге да Руси немају толике залихе гаса да би покрили потребе Европе, те да би конкурентски гасовод Набуко, за чију се градњу залаже Запад, демантује управо најављена посета првог човека Русије, Путина.
Гасовод би, ако све буде као што је планирано, могао да буде завршен за две године. То је нешто краћи рок него што је првобитно било планирано. Ово је заједнички, мултилатерални европски пројекат, за који је заинтересован велики број европских земаља које већ користе гас.
Гас који Јужним током буде транспортован у јужну Европу стиже из каспијског региона, а припреме за његову изградњу преко Србије биће завршене до октобра, како би у децембру била започета изградња. Гасовод би преко територије наше земље требало да пролази у дужини од 411 километара, а процењено је да ће његова изградња коштати 1,9 милијарди евра.
Руска страна у овом часу прави прорачуне за градњу гасовода узимајући у обзир трасу онако како је Србија и очекивала – да цеви у Србију уђу из Бугарске, а заврше код Суботице. Изградња Јужног тока почеће паралелним полагањем две цеви по дну Црног мора.
Планирано је да копнени део гасовода иде кроз Бугарску, Грчку, Србију, Мађарску, Хрватску, Словенију и даље до Италије и Аустрије.
Генералним пројектом предвиђена је могућност фазне изградње уз истовремену изградњу примопредајних, мерних и компресорских станица које ће омогућити довољан проток тог племенитог енергента.
Влада је још почетком године донела одлуку о просторном плану посебне намене за овај гасовод, без чега нема локацијских и грађевинских дозвола. Када буде готов тачно ће се знати и чије ће земљиште на траси гасовода ући у процес експропријације.
Један крак гасовода требало би из Србије да иде ка БиХ и Републици Српској. У „Гаспрому” потврђују да ће изградњом Јужног тока и завршетком Северног тока потпуно осигурати снабдевање европских потрошача гасом.
Како ствари стоје изградња деонице овог гасовода прекотериторијеСрбијемогла би да привучедо 1,5 милијарди евра директних инвестиција, потврдио је руски „Гаспром” који наводи и да ће за 25 година експлоатације гасовод Србији донети четири милијарде евра прихода од транспорта гаса.
Оно што је најважније Србија ће на овај начин моћи да бира којом трасом жели да добија гас, будући да је до сада „плаво гориво” стизало само из једног јединог правца – преко Мађарске што је често доводило у питање сигурност снабдевања.
Капацитет гасовода Јужни ток кроз Србију износиће од 36 до 41 милијарду кубних метара гаса годишње, потврдио је и Душан Бајатовић, генералног директора „Србијагаса”.
