Руски председник Владимир Путин после четири године стиже у Берлин на разговоре о Украјини и Сирији, а немачка штампа оцењује је ова изненадна посета добра вест и велики успех канцеларке Ангеле Меркел.
Путин је данас заправо требало да буде у Паризу. Међутим, између Русије и Француске дошло је до несугласица у вези са Сиријом и Путин је једноставно отказао посету.
Али зато га је Ангела Меркел одмах позвала у Берлин, заједно са осталим учесницима пропалог сусрета у Паризу: Франсоа Оландом и Петром Порошенком.
Путин у Берлину није био већ четири године и немачка штампа наводи да је и само одржавање састанка четворке која чини „нормандијски формат”, велики успех немачке канцеларке, пише Дојче веле.
Управо је та четворка фебруара 2015. у Минску договорила мировни план за Украјину – али он никада није заживео.
Последњи сусрет квартета био је пре годину дана у Паризу, након чега су односи бивали све хладнији и достигли најнижу тачку када је ЕУ недавно на предлог Лондона расправљала о пооштравању санкција Русији.
Да су санкције пооштрене, Путин сигурно не би данас дошао на састанак, пише Дојче веле и додаје да је Берлин, међутим, или срећом већ тада имао другачије планове.
“Ангела Меркел се састаје се Путином – то је добра вест у маси лоших вести”, пише берлински Тагешспигел.
“Ако ико може да разговара са господаром Кремља, онда је то канцеларка Ангела Меркел. Од њене процене после састанка у многоме ће зависити да ли ће доћи до приближавања са Русијом – или следе нове санкције и наставак паралисања руске економије. За Немце је све то такође веома тешко, али морал се не може купити или продати”, пише лист.
Рајнише пост из Диселдорфа слично види улогу Ангеле Меркел наводећи да канцеларка спада међу ретке политичаре у Европи према којима се Путин не односи с презиром, већ са поштовањем.
Ангела Меркел би, како се каже, то данас требало да искористи и Путину отворено каже да сноси део одговорности за патње у Сирији.
“Владара Кремља дипломатија оставља хладним, али Путин има једну слабост: чежњу да буде важан. Било би мудро када би ЕУ санкционисала руског председника и његову моћну клику, али тако да народ не мора да пати. Забрана путовања, бојкот Светског првенства у фудбалу, искључење из Г8… има тога што би могло да се уради”, пише Рајнише пост.
“Без Путина се не може утицати ни на ситуацију у Сирији, нити на стално распламсавање рата у Украјини”, пише Тририше Волксфројнд (Трир).
Због тога је, оцењује лист, његова посета Берлину веома важна.
“Али, опрезно: састанак не треба одмах сматрати као велики знак опуштања. Јер овај сусрет неће решити проблем Украјине, нити Путина навести да прекине подршку сиријском председнику Асаду. А и пратећа музика је сувише гласна, односно дебата о даљим санкцијама против Москве”, наводи Трир.
Минхенски Зидојче цајтунг пита се како се треба односити према Путину.
“Тачан одговор још није пронађен. Без обзира колико непредвидљив Путин био и остао, Европљани морају јасно да дају до знања: Све земље – укључујући и Украјину – имају право да бирају своје савезнике. Крађа територије, као на Криму, никада неће бити прихваћена. Чланице НАТО уживају пуну заштиту од руских напада. А најтежи ратни злочини, као што је бомбардовање Алепа, могу резултирати санкцијама”, пише СЗ.
Фолкшстиме из Магдебурга сматра да је састанак био неизбежан те да је он важан иако се не очекују чуда.
“Јер колико год банално звучало: у данашње време, политички сукоби се готово искључиво могу решити преговорима. Шансе за мир у Сирији постоје само ако Путин то буде хтео”, наводи лист и додаје да ће и пропали мировни процес у Украјини кренути са мртве тачке само ако руски председник изврши утицај на проруске снаге.
“Немачка и Европа додуше не би требало да подстичу мегаломанију руског председника, али би требало да одустану од нових провокација. Оштрије санкције би штетиле обема странама, а не би решиле конфликте”, закључује Фолкшстиме, преноси Дојче веле.
Танјуг
фото: Итар Тасс
