Русија настоји да се опрости од прошлости, када ју је слабост нагонила да прихвата неједнаке односе и трпи критике због недостатака у политичком систему, пише колумниста и члан форума Кремља за безбедност и спољну политику Фјодор Лукјанов. Модел који би Путин волео да обнови заснован је на признању од Запада факта да Русија, у суштини, има другу идеологију и збир вредности, пише Лукјанов

“Какво је право Запада да све време критикује Русију? Русија и Запад су у разлазу. ( … ) Ми смо у ћорсокаку. У исто време, суочени смо с много заједничких проблема. Светски поредак какав смо знали распада се у парчад (…) У свести многих западних политичара, војне интервенције и ваздушни удари постали су, чини се, легитимна политичка средства, од НАТО напада на Југославију током 1990-их. Они мисле да тако приведу строју сваког ко не дели западно становиште о демократизацији друштва и либерализацији економије”, изјавио је у интервјуу за Шпигл Владимир Јакуњин – шеф Руских железница, али такође и један од људи с угледом најближих председнику Русије Владимиру Путину, што свакако објашњава пажњу коју је изјава о кризи у односима Русије и Запада привукла чим је дата.

Интервју је објављен 10. новембра (хттп://www.спиегел.де/интернатионал/wорлд/интервиеw-wитх-владимир-yакунин-он-тенсионс-бетwеен-рушиа-анд-wест-а-860814.хтмл ), а већ у првој наредној седмици новембра, чија је круна био редовни Петербуршки дијалог Русије и Немачке, уочен је јак заокрет Кремља, веома прикладно оном стању ствари, како их је саопштио Јакуњин. Довољно је било на фотографијама видети смркнута лица Путина и Ангеле Меркел, у тренуцима после оштрих “размена лопти” поводом “Пуси рајот” и кретања Русије “правцем јаче ауторитарности” – због чега је госпођа Меркел задужена да Путину пренесе оштар укор који је (једном резолуцијом о погоршаном стању људских права) Русији изрекао немачки парламент. Већ сутрадан, о минулом викенду, штампа је реферисала о наступајућем озбиљном захлађењу у политичким односима Москве и Берлина. Онаквом, каквог није било од 1984, када је Хелмут Кол изјавио да га Горбачов, с којим ће касније углавити историјски посао уједињења Немачке, потсећа на Гебелса.

Они рагби, ми одбојку

Обиље појединости је наведено у прилог тези о промени руског курса.

“Они су играли рагби а ми одбојку”, сажео је у изјави за Шпигл неименовани немачки учесник Дијалога, резимирајући наступ Руса у дебатним комитетима форума, коришћеним по традицији да се Москви скрешу у брк најтеже оптужбе поводом људских права.

Руска страна је платформу искористила да сама саопшти шта има, а надаље је игнорисала “наставу”. Руски тим мењан је без најаве и током игре. Најављено је излагање депутата Вјаћеслава Никонова, а до Никонова је неочекивано сео и одржао слово Алексеј Пушков, председник комитета Думе за спољну политику.

“Запад третира Русију као другоразредног партнера, ‘као да је и даље с мрљама комунистичке прошлости’. Сједињене Државе и Европа, продужио је, одавно су престали да буду пример за углед ( … ) Некадашњи Горбачовљев повереник је Немцима потом дао савет ‘који можда не волите али вам може користити: Морате увидети истину. Опозиција с којом сарађујете нити има утицај нити подршку у земљи”, пренео је Шпигл. Пушков је рекао што је имао, а онда устао и удаљио се, не чекајући коментаре.

“У групи за политику, немачки делегати су се надали да ће се сучелити с ауторима закона о НВО, поводом употребе израза ‘инострани агенти’, али су спречени од Руса. Шта више, други круг састанака радних група отказан је без најаве у корист концерта Чајковског”, описао је Шпигл (хттп://www.спиегел.де/интернатионал/wорлд/а-харсх-тоне-доминатес-рушиан-герман-цонсултатионс-ин-мосцоw-а-867622.хтмл).

Андреас Шокенхоф, иницијатор резолуције у Бундестагу и канцеларов човек – веза с Русијом, од почетка до краја “није примећиван” ни да је присутан, а камоли да је неко с њим контактирао.

“Руси су говорили као да он није ту”. Представник Министарства иностраних дела је само приметио да резолуција “нити је пријатељска, нити објективна, као да аутор није ни свестан ситуације у Русији”.

У Сирији, Запад свргава режим

Епизода Путин-Меркел потврдила је “видовитост” Јакуњина, што оправдава да се пренесе још по нешто о светским приликама, како се оне виде у “врху Руских железница”. Велика усредсређеност Русије је овог часа на Сирију, поводом које Јакуњин каже да је неопходно да се “по сваку цену избегне рат”. Русија је против спољне интервенције силом. Не каже то она први пут.

“Ми смо то говорили и уочи инвазије на Ирак 2003. – тада, заједно са Немачком и Француском. Данас знамо да су приче о оружју масовног разарања биле само употребљене, као претекст – једна америчка лаж, казана на највишем државном нивоу и саопштена пред Уједињеним нацијама”, рекао је Шпиглов саговорник.

Основ руског ангажовања око Сирије је руско добро познавање Средњег истока, рекао је.

“Ми мислимо да Асада и даље подржава већина становништва. И ми знамо да су Асадови опоненти наоружани из иностранства (…) Русија јесте испоручила оружје, на основу већ дуго важећих уговора – али, легитимној међународно признатој влади Сирије. Али оно што жели Запад јесте промена режима, свргавање те владе.”

Запад има двоструке стандарде, изјавио је Владимир Јакуњин. “Погледајте Сауди Арабију – да ли је то у западном смислу речи та перфектна демократија? Али ћути се, јер је то то важан савезник Запада. Запад жели нову мапу света, али не увиђа да је, кројећи је, креирао околности које се већ окрећу против њега.”

Јакуњин не оспорава да су народи на Средњем истоку пресити својих вођа, али каже – “то не значи да они желе да буду под доминацијом Запада”.

“Совјетски Савез је покушао да комунизам извезе целом свету. Знамо шта је из тога произишло. Сада Запад покушава да извезе демократију, чак и регионима где за њу нема традиционалног основа. То се неће добро завршити.”

Русија је таква каква је

Ретко је реномирано гласило које није пренело или коментарисало петербуршки догађај. Ипак, као закључак о ономе што евентуално надаље следи у Русији, боље је цитирати Фјодора Лукјанова – члана руског Савета за спољну и одбрамбену политику и колумнисту не само руских већ и бројних западних листова.

У приликама као што је ова с немачком резолуцијом, Русија би обично изражавала жаљење поводом таквог догађаја. Али сада се жури да се изрази гнев и власти чак прете прекидањем сарадње, анализира Лукјанов (хттп://www.ен.риан.ру/цолумнистс/20121115/177487605.хтмл).

Пример тога није само Немачка. Русија је отворено пренебрегла препоруке ПАЦЕ, затворила УСАИД, отказала Нан-Лугарове програме и одбацила изјаве које се тичу њених унутрашњих политичких процеса.

“То није случајност, већ пре нова политика Русије, усмерена одбацивању наслеђа 1990-их. Далекосежна идеја је да се Русија покаже јаком, самопоузданом државом која искорењује све елементе прошлости када ју је слабост нагонила да прихвата неједнаке односе и трпи критике недостатака у политичком систему од других земаља. Шта она уствари настоји да развије је исти однос – мада у унапређеној и савременој форми – који је Совјетски Савез имао са Западом, током детанта. Немачка је за то најбољи пример. Немачки крупни бизнис постао је заинтересован за економске могућности Совјетског Савеза три године пре него што су и успостављени дипломатски односи: Комитет за источно-европске економске односе основан је 1952. Пословне и политичке везе су се успешно развијале 1970-тих, и нико није ни помишљао да их учини директно зависним од совјетског политичког режима или друштва. Свако је знао да је Совјетски Савез другачији, и да то није био предмет дебате, чак и после хелсиншког завршног документа који је европској геополитичкој агенди придодао питање људских права. Модел који би Путин волео да обнови заснован је на признању од Запада факта да Русија, у суштини, има другу идеологију и збир вредности. Да то није за дебату. У исто време, Русија је део глобалне економије, и спремна је да настави да се у њу интегрише ( … ) Владимир Путин верује да ће економске преокупације претегнути над идеологијом, као што то јесу 60, 40 или 25 година раније. Зато он више воли да среће лидере бизниса, који говоре о практичним пројектима, него колеге политичаре, којих му је очигледно доста. Руски председник верује да се на крају потврђује демонстрација снаге, исто као и у совјетским временима”, закључује Лукјанов.

Балкан Магазин