Када Владимир Путин каже да САД угрожавају глобалну економију злоупотребљавајући свој монопол над доларом, он не прича само. Он се клади на то.
Не само да је Путин направио Русију највећим светским произвођачем нафте, Русија је такође највећи светски купац злата. Његова централна банка је додала 570 метричких тона тог метала у протеклој деценији, четвртину више него другопласирана Кина, према подацима ММФ-а које је сакупио Блумберг. Купљено злато је скоро трострука тежина Кипа Слободе .
“Што земља има више злата, имаће и више суверенитета ако дође до катаклизме са доларом, евром, фунтом или било којом другом резервном валутом”, рекао је у телефонском разговору Јевгениј Федоров, посланик Путинове Јединствене Русије у доњем дому парламента.
Злато, жудња руских владара, укључујући Цара Николаја другог и бољшевичког лидера који је наредио његову ликвидацију, Владимира Лењина , видело је раст цене од скоро 400 одсто у периоду од почетка Путинове куповине злата. Централне банке широм света су штампале новац да би избегле глобалну финансијску кризу, гушећи апетит инвеститора за доларима и еврима отпочињући општу јагму за потрагом безбедних инвестиција.
У 1998, години Русија није могла да исплати $40 милијарди домаћег дуга, јер је било потребно чак 28 барела сирове нафте да би се купила унца злата, показују подаци Блумберга. Тај однос је пао на 11,5 у време када је Путин први пут дошао на власт годину дана касније, а 2005, након што додирнут однос од 6.5 барела за унцу злата – мање од половине онога што је сада – Путин је наредио Централној банци да почне са куповином злата.
Током новембарске посете Магадану у региону Далеког истока, где Полиус Злато Интернатионал доо и Полиметал Међународни ПЛЦ имају операције, Путин је рекао да банка Русије не треба да “бежи” од тог метала. “После свега, они се зову златним и девизним резервама са разлогом”, рекао је Путин, према транскрипту Кремља .
Срећник
У то време, златом се трговало по 18-годишњој највишој цени од $495 за унцу, а Централна банка базирана у Москви држала је 387 тона, или 2,2 одсто од $165 милијарди долара сопствених укупних резерви . Учешће злата достигло је 3,5 одсто, у року од месец дана, према подацима које је сакупио Блумберг.
Унцом злата за тренутну испоруку тргује се по цени од $1.670, у 7:24 послеподне по Московском времену 8. фебруара. Његова цена је порасла 7 одсто прошле године, 12-ту годину заредом константног раста цене злата. Аналитичари поново очекују раст цене метала у 2013, до $1.825 за унцу злата до краја године, према средњој 26 прогнози Блумберговог истраживања.
“Путинова златна стратегија уклапа се у његов ресурсни национализам и етатистички дневни ред”, рекао је Тим Еш , шеф одељења маркетинга за тржишта у развоју, Стандард Банк Плц у Лондону. “То је нека врста одбрамбене игре, али то је било успешно, зар не?” рекао је Еш у једном интервјуу у Москви. “Треба имати среће у политици и бизнису, и јасно је да је тај човек има.”
Брауново дно
Други светски лидери нису били те срећне. Гордон Браун , као министар финансија Велике Британије, продао је скоро 400 тона злата у 30 месеци до марта 2002, када су цене злата биле најниже за две деценије. Лондонски таблоиди зову тај период као дно Брауна .
Квантитативно попуштање од стране највећих економија да би се подржала цена финансијских актива гура потражњу за златом у земљама у развоју , рекао је Маркус Груб , шеф инвестиционог истраживања светског савета злата. Пре кризе, централне банке су биле нето продавци са 400 до 500 тона годишње. Сада, на челу са Русијом и Кином, они су нето купци за око 450 тона понаособ, рекао је Груб телефоном из Лондона, где се налази његова индустријска група.
Док Путин предводи златну грозницу на тржиштима у развоју, развијене земље ликвидирају своје позиције у злату. Швајцарска је продала највише у протеклој деценији, 877 тона, износ који сада вреди око 48 милијарди долара, према подацима Међународног монетарног фонда за новембар. Француска је друга са 589 тона, док су Шпанија, Холандија и Португал продали више од 200 тона понаособ.
Број Осам
Чак и након жестоке Путинове куповине злата, Русија је са укупно око 958 тона залиха тек осма по величини, према извештају светског савета злата, речено је у извештају од 8 фебруара. САД је број 1, са око 8.134 тона, а следе Немачка са 3.391 тона и Вашингтонски ММФ са 2.814 тона. Италија, Француска, Кина и Швајцарска су од четвртог до седмог места. Док злато чини 9,5 одсто укупних резерви Русије, оно чини више од 70 одсто резерви у САД, Немачкој, Италији и Француској.
Русија држи око две трећине својих залиха злата у зеленкасто-сивој, камено-стакленој згради у улици Правде, или улици Истине, у центру Москве. Улица је добила име по Правди, званичном листу Комунистичке партије, којој је такође тамо било седиште.
Тадашњи премијер Путин постао је први руски лидер који је посетио комплекс јануара 24, 2011, према сајту Владе Русије. Он је обишао 17.000 квадратних метара објекта, који обухвата 1.500 квадратних метара простора, са првим замеником предсједавајућег Георги Лунтовским , позирајући за фотографије држећи златне полуге . Већина полуга је тежине 10 до 14 килограма (22 до 31 фунти), и спаковане су у пластичниим или дрвеним сандуцима поред новчаница за потребе ванредног снабдевања.
Банка купује
Технички, државни трезор за метал Госохрана има ексклузивно право купoвине злата у земљи. У пракси, Госохрана омогућава комерцијалним банкама куповину директно од произвођача, обично у форми пројектног финансирања, рекао је Сергеј Касхуба, председник руске Уније произвођача злата у Москви.
Када централна банка купује злато, оно је из тих комерцијалних банака, на челу са ОАО Сбер банком , ОАО Номос банком , ВТБ Групом и ОАО Газпромбанком, рекао је Касхуба. Русија је произвела 205 тона злата прошле године, што је четврто место после Кине, Аустралије и САД, према проценама УС Геологицал Сурвеи.
Безбедност је јака дуж читавог производног ланца, каже Касхуба. Само је двема организацијама дозвољено пребацивање делимично прерађеног злато из рудника на Далеком истоку и из северног Сибира до прерађивачких капацитета у другим деловима земље, рекао је он. Једна је ФелдСвиаз, курирска служба која директно подноси извештаје Путину. Друга, СпетсСвиаз , настала је из НКВД-а, Стаљинове тајне полиције у 1939 и служи за превоз драгоцених метала и државних тајни, према наводима на њиховом сајту.
Цар куповина
Русија је прозила кроз процесе гомилања злата и раније. Цар Александар други наредио је да његова влада почне гомилање златних полуга у 1867, само неколико месеци након продаје Аљаске за 7,3 милиона долара., сада државе број 2 у производњи злата у САД. Његов унук, Николај други , увео је златни стандард у 1897, а затим му је био потребан кредит од Француске за одбрану од шпекуланата и како би сачувао систем у 1906.
Николај, задњи Руски цар био је приморан да дозволи слободну трговину рубљом у 1914 након избијања рата у Европи. Лењинова револуционарна влада поново је увела златну везу заједно са новом валутом у 1922. Док су совјетске рубље номинално имале златну подлогу, продаја метала грађанима је заустављена у 1930, што је везивање валуте за златну подлогу учинило бесмисленим.
Када су Лењинови бољшевици преузели власт у Петрограду, Санкт Петербургу како је тада био познат, у 1917, једна од њихових првих мета је била државна банка и њено злато, које су заробили у 6 сати ујутро 7. новембра, према Банк России веб страници. Ускоро су национализоване све банке, конфискујући сво злато које налазило у трезорима и депозитним кутијама.
Не остава
Комунистичка тајност у вези златних резерви земље подстакнула је шпекулације да су партијски елите сакупиле огромне залихе златних полуга које су изнете из земље пре него што је се Совјетски Савез распао 1991.
Виктор Герашенко , последњи совјетски централни банкар и два пута председник банке Русије, више пута је демантовао такве шпекулације, укључујући и ону прошлог фебруара.
“Када људи питају у вези злата партије, мој одговор је увек: Да ли сте идиот или тако нешто?” Герашенко, 75, рекао је Афиша магазину.
За сада, са више од пет година које су остале у року Путина, Русија планира да настави куповину.
“Темпо ће одредити тржиште”, рекао је први заменик председника Алексеј Улиукаиев у једном интервјуу у Давосу, у Швајцарској, јануара 25. “Да ли ћемо убрзати или успорити куповину злата је тржишна одлука и ја нећу о томе да говорим.”
Блумберг
Фото:АП
