Да ли се питате у име које и какве демократије Европска унија и даље подржава ову национал-социјалистичку булументу која влада Србијом?

Једноставно је: Није у питању демократија, него интереси. Економски и гео-стратешки. О томе се читав трактат може написати.

Зарад чега Европска унија пружа безрезервну подршку „реформама које спроводи влада Србије на челу са Александром Вучићем“, због којих су радници постали робови који се убијају очајни због немаштине?

Једноставно је: Због тога што су све владе од 2012. до данас послушничке и што, зарад великих, масних хонорара који ће њиховим породицама омогућити безбрижан живот до краја бивствовања на овом свету, потписује све што треба. Ах, да – ни оне владе пре 2012 нису биле баш независне. Тачније – обећавале су много, а потписивале нису ништа.

Е, то нас доводи до следећег питања:

Докле ће Европска унија тапшати по рамену ову разуларену банду политичких трансвестита, некада познатих по томе што су зарад српства водили ратове и децу слали у сигурну смрт, а онда преко ноћи постали, као ономад Слоба, гарант мира и стабилности на Балкану, наравно, европејски?

Док им буду потребни. Ни дана више.

АКО ЈЕ ТАКО, ЗАШТО СЕ НЕРВИРАМО?

Понекад се, искрено, и ја питам. Нарочито сада, када гледам осионост владајуће коалиције и квази-опозиције. Заправо, нисам сигуран ко ми је у среду био одбојнији.

Да ли они који (оправдано) траже смену Маје Гојковић, или они који су се са таквим захтевом (извините на простаклуку) зајебавали (укључујући и већ поменуту прелетачицу).

Било је и оних који су били крајње одвратни.

Пре свега Војислав Шешељ, главни Вучићев глумац опозиције, ком се странка распада због бедног резултата и договора политичког сина и оца. Искрено, нису превише заостајали ни пајаци из коалиције СПС-а, СПО-а, ЈС-а, ПСС-а, ПС-а, ПУПС-а, СДПС-а, СВМ-а, БДЗ-а, СДСС-а, ЗС-а, који скупљају мрвице са стола Великог Вође.

И све то уз благослов Европске уније; Исте оне која је одћутала на суспензију парламента пре избора; Исте оне која је одћутала на „поливање“ народа Александром Вучићем са сваког медија; Исте оне Европске уније која је одћутала на неправилности током гласања; Исте оне која… Ма, можемо овако до сутра.

И ШТА САД?

Чекати на београдске изборе за које се већ сад говори како ће СНС да изгуби?Никако. Пре свега, та прича о губитку Београда је овако рано пласирана подједнако и од оних који су љути опозиционари, али и од СНС-а.

Зашто од СНС? Па да би се мобилисало и ујединило чланство, активирало да ради као никад. То је метод који су применили на председничким изборима.

Дакле – треба се спремати већ сад. Јер, ако падне Београд – зна се. Домино ефекат следи.

А К(АК)О ДА СЕ СПРЕМА?

Садашња парламентарна опозиција ми се чини повремено прилично аутистична.

Уместо да поднесу оставке, па на тај начин покажу елементарно јединство и поштовање према сопственом народу – и даље седе у скупштинским клупама и мудросерају како је „то једини начин да се допре до…“ Булшит, наравно. Дакле, даме и господо: Оставка, па пред студенте (не међу њих) са реченицом „Опростите што смо вас изневерили, идемо да заврнемо рукаве“… И онда стварно да заврнете рукаве.

Опозицији не вреди причати ни што се тиче медија.

Они морају (и запамтите: МОРАЈУ) да направе своје медије. Не само портале, сајтове, онлајн радио станице. О томе сам већ писао. Они морају да направе своје дневне новине. Да будем прецизан (ма колико вам то било гадно): Опозиција мора (и запамтите МОРА) да направи таблоид. Пристојних људи је мало. А и они читају таблоиде, хтели ми то да признамо или не. А наш народ лепо каже: На љуту рану – љуту траву. Где ћеш љућу траву од отровног таблоида?

При том – морате га направити. Сами. Не платити неки од постојећих да пише у вашу корист, јер се то лако поништи једном једином наградном игром где је главна награда – стан у Београду на води.

И оно најважније: Опозиција се сваког дана мора (и запамтите: МОРА) борити за сваки глас. За сваки нови глас. Герилски. Хоризонтално, а не по вертикали.

Ако желите, даме и господо опозиционари, да опстанете на сцени, морате много, много више да радите. Ако не будете то и тако радили, на следећим изборима вас неће бити. Потонућете. У међувремену, не падајте на јефтине форе и фазоне сина и оца на политичкој сцени. Мислите својом главом.

А ТИ, ЕВРОПО…

Путуј. Твоје вредности и осећај за правду најбоље смо упознали од како је Вучић на власти и од како је Оливер Ивановић на Косову иза твојих решетака.

За све ове године ниси се баш претргла да помогнеш Србима. Ни онима у Србији ни онима на Косову. Знам, кренућеш са набрајањем тога колико си инвестирала… Али – најважнију инвестицију, драга Унијо, ниси спровела. Инвестицију у правду и инвестицију у слободу говора.

Путуј, Европо. И поведи Вучића са собом. Нама не треба.

ПИШЕ: Александар Бећић, Колумниста