ПОСЛЕ измена Закона о енергетици обавезу да изаберу свог снабдевача електричном енергијом добило је нешто мање од 17.000 предузетника. Реч је о онима који запошљавају до 50 радника, а чији је годишњи приход мањи од противдинарске вредности десет милиона евра.
Они су, пре измена закона, били у категорији малих купаца са правом на такозвано јавно снабдевање, односно, струју су добијали без посебних уговора са дистрибутерима. Сада ће морати да их потпишу, и то најкасније у наредне две седмице.
– Стигла нам је понуда “ЕПС Снабдевања” и прихватили смо је пошто смо се и до сада снабдевали преко њих. Још не знамо да ли ће то значити и већи издатке, пошто је систем обрачуна веома компликован – каже, за “Новости”, Душан Милић, власник Кланице “Милић” из Каћа, која запошљава 20 људи.
На рачунима које добија су обрачунска снага, прекомерна снага, нижа и виша дневна тарифа, реактивна и прекомерна реактивна снага, трошкови јавног снабдевача, обрачунска снага, активна енергија…
– То је толико замршено да сви гледамо само збирне бројке. У нашем случају, то је у августу било око 11.000 киловат-сати или нешто мање од 150.000 динара – додаје он.
Душан Абаџин из Руме, власник погона “Сигма АЗ” у којој 40 радника прерађује воће и поврће, већ има искуство са избором снабдевача. Вели, нимало охрабрујуће, напротив.
“ЕВРОПА” ОЧЕКУЈЕ ЈЕФТИНИЈЕ
УГОВОР са “ЕПС Снабдевањем” је крајем септембра потписао и Бајрам Темај, власник новосадског ланца пекара “Европа” у којем ради 40 људи. – Све нам ради на струју, а досадашњи укупан трошак се кретао око 7.000 евра – каже он. – У понуди коју сам прихватио обећано је да ће трошкови бити нешто мањи, а да ли ће тако и бити, видећемо.
– Уговор са “ЕПС Снабдевањем” потписао сам 1. јануара ове године, а то је значило да ми је јефтинија тарифа скочила за готово 100 одсто, а скупља за 28 процената – прецизира он.
Са државним дистрибутером ће уговор потписати и Раде Врга из Сремске Каменице, власник ланца пекара “Маја” са око 20 запослених.
– Остали дистрибутери не уливају поверење и нећу ништа мењати, без обзира на евентуалне веће трошкове или чињеницу да сам, да бих коначно имао квалитетну струју, пре три године сам морао да инвестирам 12.000 евра у трафостаницу.
Оно што додатно подвлаче наши саговорници и њихове колеге је то што, без обзира на величину, енергију плаћају отприлике десет одсто скупље од домаћинстава.
– Ту нема никаквог резона и, према нашим сазнањима, не постоји нигде у Европи. Штавише, за све нас важе и више тарифе за грејање и друге комуналне услуге, што би свакако требало променити – каже Славко Новаковић, председник Удружења занатлија Новог Сада у којем је око 1.500 малих предузетника.
На сличан начин размишљају и у Унији послодаваца Војводине која има 28.000 чланова. Њен председник Бранко Крстин има штампарију са 12 запослених и не види никакав разлог да плаћа скупљу електричну енергију.
– Штавише, предузетнике који троше више струје, пошто то значи да више и производе, требало би стимулисати њеном нижом ценом – каже Крстин.
Ђ. ВУКМИРОВИЋ, Новости
