Рачуни за струју већи јер се на акцизу обрачунава ПДВ

Ставке на рачунима за струју које знатно увећавају основну цену киловат-часа електричне енергије најчешћи су разлог за негодовање потрошача. Није им јасно зашто морају да плаћају рачун и када по годину и више дана нису отворили кућу и уопште није било потрошње, као и зашто би мали потрошачи морали да стимулиши производњу зелених киловата инвеститорима који су овде изградили ветропаркове, и што се уз рачун за струју плаћа и ТВ претплата.

Оно што је последњих дана посебно подигло притисак појединим читаоцима „Политике” јесте ко је и како смислио да се на акцизу која је такође урачуната у цену киловата плаћа и порез на додату вредност (ПДВ).

Тако један од читалаца који је оставио коментар на сајту „Политике” констатује да је ЕПС сигурно ушао у „Гинисову” књигу апсурда у целом свету када наплаћује порез на порез (ПДВ на акцизу !?!)… Сматра да је то само резултат охолости ЕПС-а и да томе нема краја… и ником ништа, наводи Војнов.

Други читалац који се на сајту представио као Горки Бабић инжењер констатује исту нелогичност.

– У рачуну за струју после неколико ставки стоји акциза, па се на све то обрачуна ПДВ. Молио бих неког економисту да објасни како може на акцизу да се обрачуна ПДВ, где је ту додата вредност? По мени је и једно и друго облик пореза, то јест приход државе.

Међу коментарима је и онај у којем се наводи да је иста ствар и с ценом горивом да се на акцизу зарачунава ПДВ, те да све на чему је могло да се заради преко цене једног литра, да је то и урађено. Ишло се дотле да се у цену сваке литре зарачунава и део који иде за замену врата и прозора, изолацију зграда и нове фасаде, (енергетска ефикасност о којој се толико сваки дан прича), па разна маркирања горива, обавезне резерве…

Дакле, да ли је плаћање пореза на порез српски изум или ипак европска пракса, без обзира на то што је ово начин да држава дође до гро прихода и напуни буџет јер сви морамо да трошимо струју а и велики број њих вози аутомобиле тако да је то најслађа зарада.

Проф. др Горан Радосављевић, директор Института ФЕФА и генерални секретар Националног нафтног комитета каже за „Политику” да је све по закону.

– Закон је прописао да се на цену у коју су урачунати и други порези или намети (акцизе, накнаде и сл.) плаћа ПДВ. То је правило у свим земљама које имају порез на додату вредност као облик пореза на потрошњу – објашњава он.

Иако је плаћање пореза на додату вредност на акцизу апсурдно јер нема додате вредности у порезу, ово правило је устаљено и њега нажалост више нико не доводи у питање, наглашава.

– Разлог је једноставан. Држава тиме убира много веће приходе. Акциза је иначе давно престала да буде порески облик који има за циљ смањење негативних екстерналија већ је постала средство за пуњење буџета. То је посебно одлика средње и ниже развијених земаља у којима су индиректни порези (пре свега акцизе и ПДВ) доминантни – наводи наш саговорник..

С њим се слаже и Ђерђ Пап, бивши директор у Пореској управи и порески стручњак.

– Ту нема много полемике, јер је то једноставно тако прописано Законом о порезу на додату вредност. А да ли је то правично или не не бих да коментаришем – каже Пап.

Поред накнада за плаћање акциза, камата, такса за јавни медијски сервис и ПДВ-а, плаћа се сваког месеца „трошак гарантованог снабдевача”, односно ставка коју је прописала Агенција за енергетику.

Обрни, окрени све ово на крају плаћају крајњи потрошачи. При чему је апсурд да ове накнаде за енергетску ефикасност нису ослобођени чак ни социјално угрожени који имају право на одређен број бесплатних киловата.

На сајту ЕПС-а дословце пише „ову накнаду у обавези су да плаћају сви купци електричне енергије како на гарантованом тако и на комерцијалном и резервном снабдевању и она није подложна ослобађању”.

Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс