Радио Телевизија Вучићеве Шиптарије: Емитују лажи, пљачкају грађане

Радио Телевизија Србије (РТС) пренела је у прошлу, 2018. годину губитак 93,7 милиона евра (из претходне године). Дакле скоро 100 милиона евра мањка! Нормално пословање може се одвијати у условима када РТС има укупне обавезе не веће од 50 милиона евра. Дакле, Радиотелевизија Србије је презадужена је за 44 милион евра, или око пет милијарди динара. Све док се из Буџета Републике не обезбеди тај износ бесповратних средстава, РТС неће моћи нормално да обавља законом утврђену делатност. Али, као што се види, сваког дана у сваком тренутку, ова срамна кућа служи владајућем режиму (као и свим претходним), троши новац грађана и врши пропаганду на штету грађана.

Радиотелевизија Србије, као јавни медијски сервис, у функцији је остваривања јавног интереса дефинисаног законом, а подразумева производњу, куповину, обраду и објављивање радио, телевизијских и мултимедијалних садржаја, нарочито информативних, образовних, културно – уметничких, дечјих, забавних, спортских, верских и других, који су од јавног интереса за грађане, каже се у члану 3. закона. Јавни медијски сервис је независан и самосталан правни субјект, којим управља Управни одбор од девет чланова, док програмске садржаја, финансијске и друге планове утврђује и прати Програмски савет, који има 15 чланова. Средства за рад јавног медијског сервиса, према члану 33 закона, су средства оснивача, средства стечена пружањем услуга и продајом производа, или прибављена из других извора. Оснивач РТС-а је Република Србија. О пословању Радиодифузне установе Радио Телевизија Србије у 2017. години најбоље говори следећи податак из годишњег обрачуна за ту годину:

Према тим подацима обавезе које је Радио Телевизија Србије пренела из 2017. у наредну 2018. годину износиле су 93,7 милиона евра, ма да се нормално пословање може одвијати у условима када РТС има укупне обавезе не веће од 50 милиона евра. Дакле, Радиотелевизија Србије презадужена је за 44 милион евра, или око пет милијарди динара. Све док се из Буџета Републике не обезбеди тај износ бесповратних средстава, РТС неће моћи нормално да обавља законом утврђену делатност. У том случају РТС -у би била потребна средства за финансирање текућег пословања у износу од пет милијарди динара да би се текуће пословање финансирало у односу 50:50. Ако би држава Србија отписала обавезу по датом кредиту РТС-у од 4,3 милијарде динара, један од основних економских проблема РТС-а био би решен. Радио телевизија Србије је у 2017. години пословала је са минималним сопственим капиталом, тј. државним капиталом, али је у претходне три године пословала без динара сопственог капитала, већ напротив туђим средствима је финансирала губитак већи од капитала, што се јасно види из следећег прегледа:

У 2017. години после низа година пословања без динара сопственог капитала РТС је у тој години пословао са сопственим капиталом већим од милијарду динара. Обзиром да је у 2016. години РТС имала недостатак капитала, исказан губитком изнад капитала у износу од 1,7 милијарди динара, у само једној тј. у 2017. години настала је разлика од више од 2,8 милијарди динара. Тако је уместо губитка изнад капитала, формиран сопствени капитал у износу од више од милијарду динара, или, чак, више од 23 милиона евра. Толики велики износ резултира из две позиције, прва је остварена нето добит у пословању 2017. године у износу од више од 1,5 милијарди динара, а друга унос додатног државног капитала садржан у вредности зграде Радио Београда у износу од 1,2 милијарде динара. На тај начин први пут после више година РТС се вратио пословању са делом сопственог капитала. Тај износ чини само 16,26 одсто финансирања укупних пословних средстава које РТС користи, што је недовољно, чак се може рећи минимално. Да је у том износу већем од десет милиона евра капитал уместо у згради уплаћен у новцу, као додатни државни капитал, Влада Републике Србије, том уплатом би и квалитативно побољшала финансијску структуру РТС-а, или, пак да је отписано потраживање Владе од РТС-а, по основу раније датог кредита, у износу од 4,3 милијарде динара.

Закључком Владе Републике Србије, 05 број 464-4938/2017 од 29.05.2017. године, пренето је право коришћења зграде Радио Београда, која је процењена на 1.214.400.000 динара, у чему вредност земљишта под објектом 303.600.000 динара, а зграде 910.800.000 динара. Дакле, земљиште (градско грађевинско, центар Београда, најскупље на Балкану) је процењено на 2,55 а зграда 7,7 милиона евра!

Јасно се указује да је од 2016. године, након увођења такси које грађани плаћају за гледање телевизијских програма на Јавном медијском сервису РТС-а, субвенције су смањене са скоро седам милијарди динара. Оно што посебно указује на негативно пословање РТС-а пре 2016. године, је чињеница да је у 2015. и 2014. години исказиван веома низак ниво сопствених прихода. Тако је сопствени приход у 2015. години био нешто већи од 1,8 милијарди динара, да би у наредној 2016. години износио 7,2 милијарде динара, или скоро четири пута већи. Основни утицај на исказивање позитивног резултата у пословању РТС у 2017. и 2016. години има повећање сопственог прихода РТС-а, које потиче из наплате РТВ-таксе. Ево прегледа кретања губитка у период од 2009. до закључно 2014. године и преласка у 2015. и наредне две године у пословање са добитком:

Само у 2014. години исказан је губитак у пословању у износу од 2,23 милијарде динара, или око 18 милиона евра. На крају те године губитак изнад капитала исказан је у износу од 3,4 милијарде динара, или, чак 28 милиона евра. Треба посебно истаћи да је још 19. априла 2011. године донета одлука о покрићу губитка на терет капитала, у износу од 4 милијарде и 117.511 динара. Након тог смањења капитала, преостало је још државног капитала 2,7 милијарди динара, који је у целини “поједен” исказаним губицима до 2013. године.

Износ субвенције Републике у 2014. године је 54 милиона евра, док су субвенције у 2017 и 2016 години износиле око 26 милиона евра. У 2014. години наплаћени приход од само 11,3 милијарде динара, у коме су државне субвенције биле 6,5 милијарди динара, исказан је губитак у пословању те године у износу од 2.156.611.000 динара. У буџету за 2014. годину планирана је субвенција, овом јавном радиодифузном сервису, у износу од 5,8 милијарди динара, или 50,5 милиона евра, а ребалансом буџета додат је износ од још 690 милиона динара, или нешто мање од шест милиона евра. Са тим средствима су исплаћене заостале зараде запослених и спољних сарадника, исплаћене заостале обавезе према добављачима и неке друге краткорочне обавезе.

Радио Телевизија Србије у 2017. години исказала нето добитак од 18 милиона евра, уз примљене субвенција из републичког буџета од 26,4 милиона евра. РТС, као Јавни сервис на крају 2017. године располаже са 71,2 милиона евра вредности сталне имовине и 31,1 милион евра вредности обртне имовине, односно са укупном имовином од 102,3 милиона евра, пошто је формирао део сопственог капитала од око 8,6 милиона евра, РТС користи туђа средства у износу од 93,7 милиона евра. То је обавеза коју на годишњем сопственом приходу, не рачунајући у томе државне субвенције, од 64 милиона евра не може се одржати текућа ликвидност. У том приходу од 64 милиона евра, само приходи по основу ТВ-таксе, односно ТВ-накнаде износе 42 милиона евра, а приходи од продаје сопствених производа и услуга разлику од 22 милиона евра који углавном чине приходи од продаје минутаже за рекламу и друге облике пропаганде.

Подсетимо само на чињеницу да је Радио телевизија Србије пре четири године (2014.) изгубила цео остатак сопственог, тј. државног капитала. Годину дана раније, исказан је губитак у пословању у износу од 1.541.511.000 динара, или 13,5 милиона евра. Део тог губитка покривен је из преосталог капитала 1,16 милијарди динара, а део у износу од 335 милиона динара представља губитак већи од капитала. Треба посебно истаћи да је још давног 19. априла 2011. године донета одлука о покрићу губитка на терет капитала, у износу од 4.117.511 хиљада динара. Након тог смањења капитала, преостало је још државног капитала 2,7 милијарди динара, који је у целини “поједен” исказаним губицима до 2013. године, да би се формирао губитак изнад капитала у износу од 3,3 милијарде динара, на крају следеће године. Према томе, само на покривање губитака у пословању у ових неколико година отишло је око 57 милиона евра, а поред тога остало је непокривено још 3,3 милијарде динара, или још 28 милиона евра.

Важно је и ово истаћи: за ово стање у Радиотелевизији Србије нису криви нити кадрови Демократске странке нити Социјалистичке партије Србије, који су управљали органима овог јавног сервиса или користили минутажу за телевизијску пропаганду по ценама мањим за више од половине тржишне цене. Kрива је Српска напредна странка, која је преузела власт у Републици, а да није утврдила одговорност претходне владе за укупно стање у привреди Србије, а с тим у вези и у самом Јавном сервису Радио телевизија Србије.

Подсетимо, укупне обавезе РТС-а на крају 2017. године износиле су 11,1 милијарду динара, или више од 90 милиона евра. Високи ниво задужености РТС-а је најнегативнији економски показатељ, јер РТС послује са минималним сопственим капиталом. И поред тога, РТС је успео да исказује у последње три године позитиван резултат. Дуговање од 11,1 милијарду динара, односно више од 90 милиона евра садржано је у следећем прегледу обавеза РТС-а, на крају те 2017. године :

Са тим нивоом обавеза тешко је одржавати укупну ликвидност, зато су обавезе према добављачима из земље достигле, на крају 2017. године, чак, 1,2 милијарде динара, односно десет милиона евра, а према добављачима из иностранства 389 милиона динара, или 3,2 милиона евра, а обавезе за ПДВ, друге порезе, доприносе и остале јавне даџбине укупно су на крају те године достигле 1,65 милијарди динара, или 13,5 милиона евра. Имајући у виду да су укупни расходи РТС-а у тој години за ове издатке, не рачунајући расходе за зараде и амортизацију, износиле 3,3 милијарде динара, односно око 30 милиона евра, дуговања из горе наведене табеле јасно потврђују висок ниво задужености и немогућност РТС-а да у року од 60 дана измире сваку насталу обавезу.

Kредитна задуженост РТС-а. по основу дугорочних и краткорочних кредита, који сун а крају 2017. године, достигли износ од 5 милијарди динара, односно више од 53 милиона евра, омогућује одржавање било какве ликвидности. А да је та висока задуженост скупа потврђује, и поред ниског нивоа камата, достигнутост финансијских расхода, већих од финансијских прихода, у 2017. години од 2,5 милиона евра у тој години. У том укупном износу обавеза по основу кредита, треба имати у виду да РТС дугује Министарству финансија Владе Републике Србије, на крају 2017. године износ од 4,3 милијарде динара, или више од 35 милиона евра. Толики износ новчаних средства, у виду кредита, држава је позајмила због континуираног недостатка финансијских средстава из периода буџетског финансирања И по преласку на финансирање из РТВ-претплате и РТВ-таксе.

У 2017. години из РТС-а је отишло и раскинуло радни однос 55 до тада запослених, за које је држава обезбедила надокнаду за споразумни раскид радног односа, у износу од 50 милиона динара, која средства су измирена у јануару наредне 2018. године. Kако је сада у току конкурс за избор генералног директора, јер је садашњем генералном директору истекао мандате, а истовремено је и испунио услове за пензионисање, добро би било да држава трансформише кредит Министарства финансија од 4,3 милијарде динара дат РТС-у, и претвори га у државни капитал Републике Србије у овом јавном сервису, на који начин би се извршила значајна финансијска консолидација РТС-а.

Ненаплаћена штета од “Милосрдног анђела”

У ванбилансној евиденцији РТС и даље се води износ штете причињене бомбардовањем РТС-у од стране НАТО Алијансе у износу од 11.043.594.000 динара, односно по средњем курсу 93 милиона евра, али то је те 1999. године било знатно већи износ, с обзиром на кретање девизног курса.

Закључком Владе Републике Србије, 05 број 464-4938/2017 од 29.05.2017. године, пренето је право коришћења зграде. Радио Београда, која је процењена на 1.214.400.000 динара, у чему вредност земљишта под објектом 303.600.000 динара, а зграде 910.800.000 динара. Дакле, земљиште (градско грађевинско, центар Београда, најскупље на Балкану) је процењено на 2,55 а зграда на 7,7 милиона евра!

Kако је и зашто Аеродром „Никола Тесла” ад предат на концесију на 25 година француској фирми „Венси”

Уговор иза девет брава

Француска фирма „Венси” ушла је у управљање аеродромом “Никола Тесла”, а српској јавности још није познат садржај уговора закљученог 22. марта прошле године. Истовремено, грађани Србије још увек ће бити са Аеродромом у Нишу и да ли у томе свему има прсте злогласна НАТО алијанса.

Акционарско друштво Аеродром “Никола Тесла” и даље остаје у власништву садашњих акционара, међу којима Република Србија има већински пакет акција од 83,50 одсто, док разлику од 16,50 одсто чине мали акционари – грађани који су у посед акција дошли уписом бесплатних акција. Они данас имају, само 9,50 одсто, јер су разлику од седам одсто над акцијама продали кастоди-банкама, правним лицима, па и самом Аеродрому који је као купац својих акција, постао власник 1,26 одсто укупног броја емитованих акција. Укупна вредност свих емитованих акција, према Централном регистру акција од вредности износи нешто више од 21 милијарде динара, или 177.347.500 евра. Укупна вредност пословне имовине ове српске компаније, пре давања у концесију, према годишњем билансу 31. децембра 2017. године, била је 270 милиона евра, од чега стална имовина 215, а обртна имовина разлику од 55 милиона евра. Ту имовину је Аеродром “Никола Тесла”, АД финансирао сопственим капиталом од 250,8 милиона евра, што представља учешће сопственог капитала у укупној имовини од 92,7 одсто. То је изузетно висок ниво учешћа сопственог капитала у вредности укупне имовине и за наше услове пословања представља изузетно висок квалитет. Укупан приход Аеродрома “Никола Тесла” у последње четири године кретао се, на нивоу од 67,4 милиона евра у 2014. години до 79,2 милиона евра у 2017. години.

У 2017. години Аеродром “Никола Тесла” је остварио нето зараду 27,5 милиона евра, што је нешто већи износ од свих исплата за бруто зараде, а то је профит у односу на капитал претходне године у износу од 12,05 одсто. Дакле, двоструко већа стопа профита него што се у Европи рачуна да је знатно изнад задовољавајућег приноса. Те резултате Аеродром “Никола Тесла”, АД је постигао на следећим основама из те године:

* 58.859 авиооперација,

* 5.343.420 путника, уз раст од осам оство према претходној години,

* 24.124 тона робе и поште, што је 40 одсто више него у претходној години,

* са приходом 24,1 милион евра од авио службве, што је 30,42 осто укупог прихода,

* са приходом од 37,3 милиона евра од путничког сервиса и такси за безбедност, са учешћем тог прихода од 47,11 одсто у укупном приходу.

Од 1.408 запослених, на неодређено време је 1.042, а 366 је запослено на одређено време. Од Аир Сербиа преузето је 340 запослених за радну јединицу Земаљско опслуживање. Трошкови ангажованих лица преко омладинских задруга ФАН, Kнез, Медијатор и Еуропа, износе бруто 365,7 милиона динара, односно више од три милиона евра. Нето зараде у овом акционарском друштву у тој години достигле су ниво од 76.598 динара, нето просечно по запосленом.

Шта је до сада познато из закљученог Уговора о концесији

Након расписаног међународног тендера уговор је са француском компанијом Венси Ерпортс Србија закључен 22 марта 2018. године. Ова компанија има у власништву или управља са 45 аеродрома у 12 земаља света, на 12 континената, са годишњим приходом од милијарду и 400 милиона евра. Kомпанија Венси се обавезала да у Аеродром “Никола Тесла”, АД инвестира 1,46 милијарди евра, од чега:

* 501 милион фиксне накнаде за концесију, уплаћене крајем децембра прошле године,

* 732 милиона капиталних инвестиција и

* 227 милиона евра накнаде која се исплаћивати сваке године у износу од 4,4 до 15 милиона евра годишње, зависно од постигнутих резултата.

Од 501 уплаћеног милиона евра држави припада 417, а малим акционарима 84 милиона евра. Kако акционарско друштво наставља са радом, произилази да ће та годишња фиксна накнада представљати годишњу дивиденди, наравно по одбитку пореза на добит од 15 одсто, и она ће припадати И оним малим акционарима који још нису продали своје акције.

Kомпанија Венси се обавезала и да у ових 25 година:

* управља инфраструктуром аеродрома,

* одржава објекте и опрему

* и развија аеродром кроз изградњу и реконструкцију и даљу модернизацију

* а да број путника подигне од 5,3 на 15 милиона годишње.

Да ли је довољна постигнута цена и да ли нешто скривено има у овом послу

Ако наш прост човек рачуна да је већ добијен 501 милион евра и то подели са 25 година, произилази да је то просечно годишње нешто више од 20 милиона евра. Kако је цео износ унапред плаћен, по светској методологији то је знатно више од тога, не много више задругу и трећу годину коришћења концесије и управљања аеродромом, колико за оних последњих 10 или 15 година. Посебно имајући у виду да је нето добит, након опорезивања, 2017., године износила 27,5 милиона евра. Држава је овог пута пренела сву фиксну уплату акционарима, без икаквог опорезивања, па се овим и пореским органима поставља питање да ли ће то и будућности бити правило.

Да би се увећао број путника од 5.353.420 из 2017. на 15 милиона у 2042. години, био би потребан просечни годишњи раст у том период од око 4,2 одсто. Наравно да у том проценту и расте приход од робе и поштанских пошиљком. Ако се то оствари фиксна годишња додатна накнада наводно обећана уговором од 4,4 милиона евра до 15 милиона евра годишње, била би могућа, јер за три наредне године уговорено је да нема отпуштања броја радника, па ни подизања цена аеродромских такси. А, после истека три године, уколико нема раста прихода од најмање 4,2 одсто годишње концесионар ће морати да прибегне подизању цена, дају својим билансима за овај аеродром не би исказивао губитке, јер и он је, ваљда, неко акционарско друштво.

Глоса

Оно што грађане Србије посебно забрињава, након периода од годину дана задршке уласка концесионара у посао, је што је држава Србија под притиском одузела Аеродром Ниш од градских власти Ниша, што држава одуговлачи да реши статус дипломата Руском центру у Нишу и што не знамо да ли у овом послу има “прсте” злогласна НАТО-Алијансе, а и америчка база Бондстил је близу…

Миодраг K. Скулић, Таблоид