Одмах по почетку бомбардовања Србије на планини Kукавици на коти 1640 близу села Репиште био је стациониран 1 и 2 вод алексиначког ракетног ПВО резервног састава. Били су опремљени лаким ПВО системима бацачима Стрела 2М. 24.априла 1999 године у 17.03 зачуле су се сирене на правцу Лесковац-Владичин хан-Сурдулица. Убрзо се на небу појавила већа група авиона распоређена у форнацији 3-3-3 укупно 9.
РАДИША ЗДРАВKОВИЋ је ризикујући живот изашао на мегдан силним птицама које су гађале његов Алексинац и испалио две ракете са врха Деја. Гађао их је у задњи део у реп авиона.
У очима је заискрила радост. Два сјајна поготка. Први погођени авион у 17.20 Томкет Ф14 блацк пао је у близини села Нередовац код Врања. Пилот се катапултирао и спашен је акцијом специјалне јединице Нато. Други погођен у 17.22 зарио се у земљу у близини аеродрома Скопље. Пилот није преживео. Био је то Хариjер.
Радиша Здравковић добио је две медаље за храброст и Октобарску награду Алексинца.Остао је скроман човек, вредан радник, добар супруг и родитељ и мој драги комшија. На слици са ракетним бацачем Стрела 2М.
СРБИ из Шипова-Република Српска
OVO SU LJUDI!
BRAVO, MOMCI!
OSVETLALI STE OBRAZ NASIM DEDOVIMA KOJI SU PROSLI GOLGOTU, BOSONOGI POTUKLI AUSTROUGARSKU IMPERIJU DO NOGU!
SVI SU PROLAZNI, SAMO VI TAKVI I SRBIJA OSTAJU ZANAVEK!
Бићемо сви веома поносни на наше јунаке кад једног дана на челу Србије буде родољубива власт и објави колико је авиона, хеликоптера, томахавк ракета и дронова уништила или оштетила наша војска 1999.
Ja sam jednom ameru jos tada govorio da je vise aviona pogodjeno. Samo mi je rekao, ima li neka slika? U dvoriste mog ujaka je pao rezervoar jednog aviona. I danas ga cuva, metal je toliko cvrst da se ne moze saviti.
Ne sporim da je pogodjeno vise aviona, ali bi stvarno bilo lepo da ima jos koja slika.