Осам платних разреда који ће бити уведени у комплетан јавни сектор, многима ће, уз умањење плата за десет одсто, значити додатно ниже приходе.
Већ од првог јула плате које се исплаћују из државне касе биће мање за десет одсто. За разлику од досадашњег модела по којем су солидарним порезом биле оптерећене зараде веће од 60.000 динара, нова мера умањиће примања свима коју примају више од 21.000 динара. Опорезоваће се само основица, а не, као до сада, и додаци за дежурства, прековремени или сменски рад.
С друге стране, они који су имали плате много веће од просека, уз линеално смањивање зарада моћи ће да одахну. Јер, умањење зарада биће мање од солидарног пореза који се, рецимо, односио на зараде веће од 115.000 динара.
Тако би, на пример, директору “Железница” Драгољубу Симоновићу новом мером плата била умањена за 16.000 динара. На месечну зараду од 160.000 динара. Симоновић је претходних месеци плаћао солидарни порез од 23.000 динара, што значи да би за њега најављено кресање зарада значило, ипак, већу зараду него претходних месеци.
Планира се да се досадашњи систем платних разреда који постоји за чиновнике примени на читав јавни сектор. Тиме би се обезбедило да сви који раде за државу за исте послове исто буду и плаћени. Међутим, незванично сазнајемо да и су и у самој влади сумњиви према овој идеји, јер је и до сада закон предвиђао платне разреде за државне чиновнике, али се није спроводио у пракси. Увек је, кажу незванично у Немањиној, плата зависила од шефа, а не од закона.
Економиста Милојко Арсић каже да је један сценарио да се плате сведу на износ просечне зараде у тим делатностима, али да држава тако не би ништа уштедела.
– Други сценарио је да се плате сведу на ниво између минималне и просечне зараде, а трећи да то буде испод просека – каже Арсић одговарајући на питање колико би платни разреди смањили зараде у јавном сектору.
Извор “Блица” каже да је најреалнији други сценарио и да би то у пракси могло да значи да плате појединих службеника буду смањене и преко 20 одсто, али да некима буду и повећане.
– Није реткост да правник у делу јавног сектора зарађује 100.000, а у општини 60.000 динара месечно. У том случају први сценарио би значио плату од 80.000, други најреалнији око 70.000, а трећи испод 60.000 динара – каже наш саговорник.
Близу минималца
Држава не би добила ништа уколико би све зараде у јавном сектору свеле на износ просечне зараде у тим делатностима на нивоу републике. Да би се остварила уштеда, мора се ићи на другачији начин обрачуна, много ближи минималним износима – каже за „Блиц“ проф. Милојко Арсић.
У здравству већ незадовољни
Могуће ново смањење плата Драган Цветић, председник Синдиката лекара и фармацеута, оцењује “горим решењем него што је то био солидарни порез”. – Доктори ће овом мером имати, рецимо, још ниже плате. Тражићемо састанак са новим министром здравља. После ћемо вероватно протестовати – каже Цветић.
Блиц
Фото: Графички студио Блица
