Рађање румунског евроскептицизма

31.08.2012. –

До недавно се чинило да румунски евроскептици једноставно не постоје. Свакако, одређени проценат грађана негативно расположених према Европској унији или Западу, углавном је постојао, међутим, није било никакве могућности да евроскептици утичу на друштевно политички дискурс. Поштовање Запада, либералних вредности, Америке и НАТО били су обавезни показатељи поузданог новинара, политичара или друштвеног радника.

Сваког 4. јула сви румунски телевизијски канали преносили су свечаност прославе америчког Дана независности, коју је организовала румунска амбасада у Букурешту, а румунски политичари, присутни на церемонији показивали су задовољство и вечну оданост „главном стратешком партнеру“. Недавни референдум о оставци председника Басескуа, драматично је променио ситуацију.

Лидери ЕУ, а међу њима и председник Жозе Мануел Барозо и вице премијер Европске комисије Вивијен Рединг изражавали су јавну подршку председнику Басеску. Према признањима лидера опозиције, управо Барозов притисак натерао их је да пристану на увођење прага излазности, који је и спасао Басескуа од импичмента. Непопуларни румунски председник уживао је директну подршку оређених америчких функционера и дипломата, а амерички амбасадор у Букурешту Марк Гитенштајн више пута је давао изјаве, које су у пропредседничким медијима сматране подршком Басеску, а у опозиционој грубим мешањем у унутрашње послове Румуније.

Овакво понашање западних лидера изазвало је шок у делу румунског друштва. Показало се да је, у одређеном степену, подривено поверење према европским политичарима и инситуцијама власти, ЕУ, а такође западној штампи. Први пут је у јавности постало дозвољено да се критикује Европска Унија и Америка, као и да се укаже на подчињени положај Румуније у односу према западним земљама. Румунски политичари и новинари не устручавају се у изношењу мишљења. Бивши в.д. председника Крин Антонеску изјавио је у телевизијском интервјуу, да је Запад на њега вршио притисак и указивао да је пожељан брзи повратак Басескуа у председничку фотељу. Румунска опозициона штампа пуна је антиевропских и антиамеричких наслова: «Како парламент може да се супротстави притисцима Меркел и Гитенштејн», «Зашто смо после 300 године слободе поново изгубили независност», «Ми смо колонија» итд.

У интервјуу порталу inpolitics.ro историчар и публициста Зое Петре, бивши саветник председника Констатинескуа, објашњава ситуацију деловањем европских и америчких политичара: «Медији обилују тенденцијом удаљавања Румуније од Запада базираној на чињеници да Запад презире одлуке румунског бирачког тела. Реч је о последици скоро диктаторског односа европских и америчких власти, које су константно одбијале да чују аргументе Басескуових противника и понављале сулуде идеје Басескуове пропаганде. Све то је погодовало појави дубоког незадовољства. Многи Румуни су се осетили увређени тиме што Запад није желео да чује глас народа.

Краткорочно, рађање румунског евроскептицизма једва да може да измени политичку ситуацију у земљи, у којој не постоје политичке снаге које желе да употребе антиевропске или антиамеричке пароле. Лидери опозиције, без обзира на незадовољство западним политичарима, изражавају велику посвећеност «северноатлантској и европској интеграцији» и наду да ће Запад ипак разумети, да они могу да буду исто тако одани и поуздани партнери као Трајан Басеску.

На нивоу обичних бирача, ситуација је обрнута, судећи према изјавама румунских корисника интернета, подређивање директивама Евопске Уније и Америке, не изазива одушевљење код великог дела становништва. Најновији хит румунског сегмента интернета постали су преводи на румунски говора познатог евроскептика и посланика Европског парламента из Независне партије Уједињеног краљевства Најџела Фереџа, који су имали десетине хиљада прегледа. Отворено писмо познатог новинара Виктора Чутаку, у коме он позива председника Европске комисије да «води Басескуа» и «да могућност румунском народу да решава своју судбину на демократски начин, без нелегалних спољних притисака» било је веома популарно на мрежи.

Не може се рећи да је подршка западних политичара председнику Басеску једини фактор који је допринео појави антиевропског расположења. Важан фактор за појаву евроскептицизма је и европска економска криза, коју многи румунски бирачи доживљавају као проблем «богатих Европејаца», који ће «платити» сиромашна европска периферија. Поменути политички и економски фактори довели су појаве бирача негативно расположених према ЕУ и Америци. За сада не постоји политичка снага која би могла да привуче ове бираче. Да ли ће се таква снага појавити у будућности остаје да се види. Валентин Миндрешеску,