Држава више неће моћи да повезује стаж радницима за које послодавац није годинама уплаћивао доприносе за пензионо осигурање, а чије су фирме у међувремену банкротирале или су у стечају, јер по последњим прописима о пореском поступку и пореској администрацији дугови за ПИО после 10 година застаревају.
Лоше за раднике, добро за несавесне послодавце и државу која је са себе скинула ову обавезу, а коју је и Уставни суд пре више од годину дана прогласио неуставном.
Остаје, међутим питање, зашто Пореска управа у протеклих 10 и више година није контролисала и кажњавала несавесне послодавце и дошла до прихода који држави припадају. Најпре су 10 година имали обавезу чувања тајне о највећим дужницима за порезе и доприносе, а онда када су те године прошле, први пут јавно изашли са њиховим именима, али порезе не успевају да наплате. Да ли због тога радници заиста треба да испаштају?
Предлагачи усвојених закона кажу да власт, ипак, не оставља раднике на цедилу. Сви радници који имају рупу у стажу пре или касније морали би сами да плате себи доприносе, јер су им фирме банкротирале или су у стечају дуже од годину дана, из просте чињенице да не постоје дужници које би могли да „појуре” за изостале обавезе. Иако те обавезе, доприноси, застаревају, то не значи да око 180.000 радника, за које се зна да немају повезан стаж, могу у пензију. Сви они који имају рупу у стажу, тврде писци овог закона, моћи ће да се пензионишу, с тим, што ће добијати по две трећине пензије, док ће трећа одлазити за намирење неуплаћених доприноса. Другим речима, сви ови радници моћи ће да се пензионишу, с тим, што то више за њих неће радити држава, него они сами. Један од циљева овог закона је јачање система контроле наплате доприноса. Оно о чему се много не говори, а што ће нови закон донети, јесте знатно оштрија контрола наплате доприноса од 1. 1. 2014. уз строго кажњавање послодаваца које то не буду уредно чинили.
Послодавци ће морати да предају појединачну пореску пријаву за сваког радника на основу које ће му се од плате одбијати део за доприносе уплатио их газда или не. Друга погодност је што ће радници убудуће сваког месеца сами моћи да проверавају да ли су им уплаћени доприноси, што до сада није био случај, већ су о томе могли да се информишу само једном годишње.
Божидар Ђелић посланик ДС у Скупштини Србије каже да је ово преседан, јер је свака претходна влада гледала како да помогне радницима чије су фирме банкротирале или су у стечају како би им повезала стаж и омогућила пензионисање.
– Шта са оним људима који немају могућности да сами себи плате, а држава се извукла из свега. Доприноси за пензијско осигурање никада нису застаревали. ДС ће у разговорима са синдикатима и оштећеним радницима покушати некако да реши овај проблем.
Послодавци Фонду ПИО дугују око 143 милијарде динара по основу неуплаћених доприноса. Само у 2012. години послодавци нису уплатили допринос за око 90.000 радника, а поднето је тек 8.000 прекршајних пријава. Иначе, држава је од 1. јануара 1991. до 31. 12. 2003. године за неуплаћене доприносе из буџета пребацила 20,6 милијарди динара по основу дуга за 60.103 предузећа чиме је повезан стаж за око 274.000 радника. У просеку повезано је по 2,3 године радног стажа. Током 2012. је пренето још 744,1 милион динара из буџета за више од 50 привредних субјеката.
