Штрајкачи прве и друге смене у фабрици Фијат Крајслер аутомобили Србија одлучили су великом већином гласова да наставе протест, а за сутра је најављена протестна шетња од фабрике до зграде градске управе у Крагујевцу.
Председник штрајкачког одбора Зоран Марковић рекао је на конференцији за новинаре да ће у уторак на протест изаћи друга смена док ће запослени у првој остати на радним местима, док ће у среду, 19. јула бити одржан велики скуп штрајкача уз позив радницима кооперантских и свих других фирми и грађанима да им се придруже.
Марковић је рекао да претходних дана није било ни преговора ни састанака штрајкачког одбора са послодавцем и да се, како се изразио, једино оглашавао министар привреде Горан Кнежевић.
“Изгледа да преговара само мањински са већинским акционаром, без штрајкачког одбора”, рекао је Марковић и прецизирао да ће се штрајкачи сутра окупити у 10.00 испред фабрике и да ће у 10.30 кренути ка Скупштини града Крагујевца, док ће у среду у 11.00 бити одржан протест на тргу код градске скупштине.
Он је додао да је из централе Савеза самосталних синдиката Србије добио информацију да је премијерка Ана Брнабић пренела председнику СССС Љубисаву Орбовићу поруку компаније Фијат да ће сутра борд директора расправљати о даљој судбини фабрике у Крагујевцу, уз најаву да ће доћи до драстичног смањења производње и отпуштања око 320 радника.
Марковић је рекао да је та порука пренета штрајкачима у обе смене и да је после тога донета одлука о наставку штрајка.
Председник и премијерка апелују на раднике Фијата
Молба радницима Крагујевца да прекину штрајк стиже и из Вашингтона од председника Александра Вучића.
“Ја ето молим све да просто имају разумевања и да добро разумеју значај последица које све ово може да има. Не само по Фијат, не само по раднике Фијата, већ и по Крагујевац и по целу земљу. Јер данас када говоримо о лојалности радника компанијама овде (у САД), што је веома важан фактор за привлачење инвеститора, онда кажу: ‘А Крагујевац?’”, рекао је Вучић.
И премијерка Ана Брнабић још једном их је позвала да уместо да штрајкују, преговарају.
Она каже да Влада Србије стоји иза радничких захтева али да не може да гарантује проценат повећања плате.
Није јој јасно зашто се на позив да прекину штрајк и почну преговоре радници не одазивају.
Кнежевић: Радници о платама да преговарају са Фијатом
Порука радницима Фијата да што пре седну за преговарачки сто стиже и од министра привреде Горана Кнежевића који тврди да има гаранције да ће део захтева радника бити испуњен, а да о оном најважнијем – повећању плата, морају да преговарају директно са послодавцима.
“Не можемо ми ништа да нудимо. Ми желимо само да презентујемо добре услуге и да их доведемо за сто. Имамо већ гаранције да један део њихових захтева може веома лако да се усвоји. Око оног материјалног дела морају да седну са руководством Фијата и да разговарају. Време нам јако цури, имамо велике штете”, поручио је Кнежевић.
Апел радницима да прекину штрајк стиже и од министра рада Зорана Ђорђевића. “Треба да покажу љубав према Србији и одговорности према грађанима који зависе од њиховог рада. Да прекину штрајк”, поручио је он.
Опозиција криви Владу за кризу у Фијату
За ту штету је крива Влада, а не радници, одмах оптужује опозција и тако Фијат постаје тема политичких обрачуна. У Демократској странци, чија Влада је довела Фијат у Крагујевац, оптужују налседнике у Немањиној 11, да ће они бити једини кривци ако оно што су звали “посао деценије” пропадне.
“Иза тога постоје дубински разлози управо због те неспремности да се решавају проблеми који су се гомилали годинама. То је питање пласмана, руског тржишта, питање инфраструктуре, и вероватно неиспуњавања тих услова који су преузети тим уговором”, сматра Горан Ћирић из ДС-а.
Срђан Ного из Двери сматра да економска политика не би требало да се ослања на стране инвеститоре. “Потпуно промашена економска политика која се водила у задњих 17 година, а кулминирала је у пет година власти Српске напредне странке – а то је инвестирање у стране инвеститоре”, рекао је он.
Ђорђе Милићевић из СПС сматра да су примедбе опозиције “критика зарад критике”. “Да би се дошло до неких јефтиних политичких поена уз демагогију и популизам. Оно што је евидентно јесте да економска стабилност и политичка стабилност Србију чине најпривлачнијом инвестиционом дестинацијом у овом делу Европе”, поручује он.
Економисти сматрају да је политика субвенција погрешна
Србија ипак већ 11 година плаћа страним инвеститорима да би овде инвестирали. Само у последње две за те намене дала је 860 милиона евра, а да било какве процене ефеката нема, подсећа члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.
“Србија као и добар део земаља у региону већ дужи низ година има ту негативну праксу, негативну конкуренцију да се утркују, не по пословном амбијенту, не по реформама, већ ко ће коме колико да плати по сваком запосленом”, истиче он.
Од такве политике треба одустати, сматра економиста Пеђа Митровић и поручује да се треба окренути побољшању привредног амбијента.
“Тај приступ је одрживији од овог субвенционисања, јер кад инвеститиру истекне субвеницја он неће стати на ноге него ће прегоаврати о новим субвенцијама”, истиче он.
Колико је укупно субвенција Фијат добио – о томе се само спекулише јер уговор никада није објављен. Као што се спекулише и о томе да највећи српски извозник увелико планира да напусти Србију.
Министар Кнежевић каже да нема ту информацију. “Уговор траје до 2018. године. Садашњи председник је кренуо са неким разговорима. Очекујем позитиван исход”, каже он.
А у случају негативног исхода, у негативне последице по српску економију нико не сумња.
Извор: Н1инфо, бета, Танјуг
Ovo govno stvarno ima obraza da nastavi sa svojim vredjanjem inteligencije ovog drustva. Ne odustaje od pokusaja moralne ucene radnika. “Smirite se i radite da ne bi ste unistili Srbiju, Kragujevac, privredu…”
Za slucaj da mi ne puste komentar zbog jedne reci, evo malo izmenjeni duplikat: Ovaj sljam stvarno ima obraza da nastavi sa svojim vredjanjem inteligencije ovog drustva. Ne odustaje od pokusaja moralne ucene radnika. „Smirite se i radite da ne bi ste unistili Srbiju, Kragujevac, privredu…“
nekad smo sami proizvodili automobile, nije valjda da smo zaboravili ili neznamo vise sami. da smo modernizovali jugice , ubacili modernu tehnologiju digi i ostale napredne stvari. ja mislim da mozemo sami.