За неколико месеци у Икарбусу би требало да се оконча компликована процедура мењања власништва преко унапред припремљеног плана реорганизације (УППР), након чега би кинеска компанија Јинлонг, која је још пре годину и по откупила део дугова и тиме постала већински власник, могла да преузме ту фирму и започне дуго најављивану производњу електричних аутобуса.
Када ће и да ли прва возила новог власника изаћи са капија Икарбуса, немогуће је одредити, тим пре што се и купац, судећи по писању иностраних медија, суочио са финансијским проблемима, пише Данас.
Дугови српске фабрике аутобуса гомилали су се дуже од две деценије, пре 15 година износили су око 20 милиона евра, а удвостручили су се у наредних десетак година.
У међувремену, фирма је била „на вештачком дисању“, функционисала је уз подршку државе чак и у периодима када је производња била успешна и обимна а сарађивало се и са великим компанијама попут МАН-а. Ипак, плитко тржиште и ранији нагомилани дугови, хипотеке и немогућност да се добије кредит бар за обртна средства, довели су до заустављања погона.
У таквој ситуацији, када су дуговања превазишла вредност капитала и имовине, једино решење био је компликовани план приватизације који се одвијао преко два УППР-а.
У првом, из 2018. године, велика потраживања конвертована су у капитал који је и данас у структури Икарбуса, а претходна власништва над акцијама фирме су „избрисана“.
Тај период обележио је својеврсни скандал на берзи, јер иако је усвајање УППР-а било јавно доступан податак, током две недеље док документ није постао правоснажан, бивши акционари изнели су своје уделе на берзу и продавали их за по 50 динара по акцији. Било је купаца који су одмах по правоснажности УППР-а изгубили уложени новац.
У другом кораку, наредни УППР који је 2020. постао правоснажан, омогућио је кинеској компанији Јинлонг да откупи потраживања разлучних поверилаца, односно њихов удео у капиталу Икарбуса чиме је Јинлонг постао власник 59 одсто капитала предузећа.
Међутим, процес није завршен, јер са 1.400 преосталих, неразлучних поверилаца треба да се склопе појединачни уговори о конвертовању дуга у власништво.
Тек потом, кинеска компанија може да уђе у фабрику и започне производњу за коју су већ почеле неке припреме.
Колико ће времена још бити потребно за организовање, покретање погона и упошљавање људи, мало ко у овом тренутку може да прогнозира.
За запослене, у сваком случају, сувише касно јер је огромна већина већ отишла из фирме.
Почетком прошле године око половина радника је прихватила социјални програм који је понудило Министарство привреде.
Осталих стотинак поверовало је у обећање заменика градоначелника Београда Горана Весића, да ће Икарбусу поверити израду стотинак аутобуса, што би значило могућност да чекајући новог власника нешто зараде и задрже раднике.
То се, међутим, није остварило.
Град је 2019. расписао два тендера за набавку нових аутобуса, али са условима које би мало ко могао да испуни.
Осим техничких карактеристика тражених возила из којих се могло наслутити ко ће бити учесници, до захтева да је будући партнер морао да има 4.000 продатих аутобуса у години која је претходила тендеру.
Тако су се, очекивано, јавиле само две компаније, турска и кинеска, док је домаћи Икарбус условима тендера био искључен из тих набавки.
Он већ две године тавори, без посла и прихода, радници који су преостали, због неисплаћених зарада полако одлазе.
Данас.рс
