Рад на лизинг у Србији узима све више маха а процене су да таквих радника у нашој земљи има око 100.000.
Док се у земљама Европске уније проценат тих радника креће од 17 до 19 одсто у укупном броју запослених, код нас је тај удео значајно виши. Уместо да држава ради на побољшању права ових обесправљених људи, Влада Србије не чини ништа, мада и сама губи доприносе, каже за “Вести” адвокат Бранко Павловић.
Према његовим речима, у Србији постоји више од 80 агенција за запошљавање, уписаних у Агенцији за привредне регистре. Најчешће је реч о фирмицама које имају само једну просторију и један компјутер, а основна делатност им је да изнајмљују радну снагу. Агенција за запошљавање може да буде затворена преко ноћи, а иначе се отварају на нечији миг, обично неке фирме из иностранства којој су потребни радници одређених профила.
Сама идеја да се људи изнајмљују на сат има за резултат да се потре сваки људски садржај и да све иде у корист капитала.
– То је могуће постићи само огромним повећањем страха, да сваки радник сваког минута страхује како ће остати без посла. Људи су у грчу и оно мало што зараде не троше јер страхују за сваки нови дан. На тај начин се кочи привредни раст јер нема потрошње – истиче наш саговорник.
Обесправљеност радника није од јуче у Србији јер се изменама закона од 2001. године драстично смањују права запослених. Србија има јефтину квалификовану радну снагу, која је у статусу испод одреднице најамни радник. Нашег радника вратили смо на крај 19. века. Другим речима постали смо нека врста модерних робова – оцењује Павловић.
Председник Форума независних економиста Борислав Боровић сликовито каже да су лизинг радници заправо “марва за вучу”.
Аустрија правичнија од Немачке
У Хановеру се поводом Првог маја окупило око 10.000 радника, левичара и синдикалаца. Више говорника захтевало је да се пензије стабилизују и да Немачка треба да се угледа на Аустрију.
– Моја сестра у Аустрији за 30 година раднога стажа има пензију готово исту као ја у Немачкој за 42 године стажа – каже наш земљак Урош Ђурић који је у фабрици машина Ханомагу 30 година био синдикални повереник, а на демонстрације је и ове године дошао с колегама из Линдена.
Судећи према паролама и колонама, најбројнији странци који су стигли на Трамп плац били су Турци и Курди.
– Можда сам се грубо изразио, али ти људи немају никаква права, не могу да користе годишњи одмор, немају право на плаћено боловање, мајке немају право на породиљско, људи раде по 10 до 15 сати дневно – каже Боровић за “Вести”.
Пример Португала
Интересантан је пример Португала где је на власти леви блок, социјалисти-комунисти. Одмах по доласку на власт они су почели да разграђују неолиберални концепт тако што су велики број радника превели у статус стално запослених. Епилог је да су се радници осоколили, почели да троше зараде и тако смањили буџетски дефицит.
– Са сталним радним местом људи су продуктивнији, осећају сигурност, па више троше што је добро за све – каже Павловић.
У Европи је рад на лизинг уграђен у законодавство, а Међународна организација рада је усвојила конвенцију коју је Србија изгласала у Скупштини, али одговарајући закон наша држава није донела – упозорава Боровић.
Н. С. Прерадовић – Вести
