Мада им послодавац дугује више од 60 плата коју нису примили пет година, радници Декотре Пауера у Лозници и даље долазе на посао. Свих 17 запослених раде као портири који чувају опустошене зграде, а смештени су у портирници од десетак квадрата, без струје и исправног тоалета.
Према њиховим речима, морају да обилазе празне погоне и управну зграду у којој су влага и паучина, а остаци намештаја сведоче да се ту некада боравило док у свеску уписују сва дешавања, а ако не могу да дођу на посао, морају да се јаве директору.
– Некада је одавде грејано пола града, а сада цепамо дрва да заложимо пећ кад је хладно. После престанка грејања 2012. почињу проблеми и од тада послодавац престаје да даје плате и да измирује доприносе за социјално и здравствено осигурање. Радимо сменски по 12 сати, у цивилном оделу, а од ХТЗ опреме имамо само два пара гумених чизама. Тражили смо од послодавца да реши наш положај и да каже шта планира с предузећем, а до сада смо се обраћали инспекцији рада, тужилаштву, Пореској и градској управи, ресорном министарству, али без резултата. Не знамо докле ће ово трајати, ни коме више да се обратимо – прича Милоје Николић, радник и председник синдиката АСНС.
Где год да су покуцали нису нашли одговор докле ће трајати њихова агонија. Његове колеге кажу да не могу да плате потребне лекове јер немају здравствено осигурање, а они који долазе ван Лознице гладују јер немају ни за погачице.
Да би преживели надниче, раде повремене послове, или живе од пензије родитеља чекајући решење ове апсурдне ситуације. Однедавно је седиште фирме на адреси Градилиште бб, односно управна зграда, али пошто у њој нема услова за боравак, директор предузећа Слободан Павловић ради у канцеларији у граду.
– Предузеће од априла 2012. до сада није имало ниједан динар прихода, а од лета 2013. је у непрекидној блокади. Послодавац је за измиривање потраживања радника уложио четири милиона евра, због тужби радника све што је вредело од опреме и имовине је продато, с тим да је приликом продаје она обезвређена и пола новца отишло је на намирење трошкова суда – каже Павловић и тврди да он и његова два сарадника такође не примају плате.
Распад
Од ове фабрике, некадашње Вискозине Енергетике, остали су голи зидови, рушевине од погона, фабрички круг је зарастао у растиње, а није необично да радници налете на гмизавце док долазе на посао на коме пет година нису примили ни динар плате.
Ђ. Јанковић – Вести
фото: Ђ. Јанковић