Београд — Штрајк више неће бити алат којим ће незадовољни радници моћи да притискају своје послодавце – оцењују, синдикалци Нацрт закона о штрајку.
Нови пропис, који ће важити од идуће године, запосленима забрањује ”параду” изван радних просторија, а у неким делатностима је обустава рада сасвим забрањена или веома ограничена.
Иако су разговори о овом закону у самој завршници, још нема консензуса између партнера – државе, синдиката и послодаваца. А још није договорено ни да ли би радници требало да буду плаћени током бојкота или би им примања била ”замрзнута”.
Синдикати сматрају да је овај нацрт рађен по директиви Међународног монетарног фонда и да је веома репресиван.
“Одредба по којој запослени имају могућност да изразе незадовољство својим социјално-економским положајем само на свом радном месту обесмишљава институцију штрајка. У време када већина фирми не ради и радници траже заостале зараде, они морају на улице или испред Владе да би уопште били примећени. А када дође неко зрелије време, онда ћемо преговарати за столом”, каже Љубан Жигмунд из Савеза самосталних синдиката.
Послодавцима, пак, прија да се штрајк убудуће организује само у кругу предузећа, али и они траже право на обуставу.
“Увођење ”локаута” подразумева да и послодавци могу да затворе фирму док траје штрајк, уколико процене да им преостали део радника није довољан да наставе несметано са пословањем” , каже Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије.
А у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике цене да је овај нацрт закона бољи од досадашњег.
“Ово не значи да радници не могу на улице, али то је онда већ протест и у том случају мора да буде организован у складу са Законом о окупљању грађана, односно пријављен МУП”, објашњава Зоран Мартиновић, државни секретар.
Мартиновић додаје и да ће убудуће штрајк моћи да организује и полиција, али да је он апсолутно забрањен за војску, БИА, државне службенике на положају, Хитну помоћ:
“Минималан процес рада потребан је само у делатностима од општег интереса, односно на пословима који су важни за живот и здравље становника, као што је, на пример, водовод и енергетика. А технолошки минимум производње мораће да одрже и запослени у предузећима у којима би заустављање процеса рада довело до ненадокнадивих губитака и штете, а то су хемијска и металска индустрија”.
Новости
