Радник као потрошна роба (2): Отказ због болесног сина

Београђанка Биљана Петровић Ковачевић доживела је пре два месеца велико разочарање у пекари “Митровић” у којој је била запослена. Након што је три дана била у болници са сином који је имао астматичне нападе, на послу ју је сачекао отказ.

– У тој пекари сам радила годину и по дана. Била сам са сином у болници, нисам радила само два дана. Када сам дошла на посао, рекли су ми да нису могли да чекају да се вратим и нашли су ми замену. Месец дана пре отказа сам потписала уговор на три месеца. Много пута сам радила без слободног дана, свој посао сам обављала како треба, и нисам ничим заслужила овакав третман – прича Биљана за “Вести”.

Она истиче да је имала један слободан дан недељно, који није често користила.

– Посебно сам се шокирала када ми је уз то да више не морам да долазим на посао, газдарица рекла како мора да мисли на себе. Дакле, раднике ко шиша. Остала сам без посла због бриге о здрављу свог детета. Ја сам и сама астматичар и знам колико напади могу бити опасни. Не знам, заиста, да ли се од нас радника очекује да радимо упркос свему, да малу децу оставимо саме у болници. Да ли постоје икакав морал и људскост? Уместо да су ме у фирми питали како сам и како је моје дете, сачекао ме је отказ. Нисам могла да поверујем да ће тако нешто баш мени да се деси. Огорчена сам, згранута, бесна. Где је заштита за нас обичне раднике који зарађују минималне плате?

Повратак у средњи век

Она истиче да ће се борити против неправде и да ће тужити послодавца.
– Живимо у 21. веку, а запослене мајке и супруге су кажњене што раде. Уместо да идемо унапред, ми се враћамо у средњи век где жени не преостаје ништа осим да седи код куће. Само се питам шта ћемо јести. Једна плата у кући просечног Србина није довољна ни за основне потребе – закључује Биљана.

Сутра – Радник као потрошна роба (3): Робови 21. века

А. Вучићевић – Вести