Министар Зоран Ђорђевић поручио је да није желео да прими раднике Гоше, који су дошли испред Владе Србије, јер је реч о приватној компањи.
Ђорђевић сматра да штрајк није начин на који радници треба да остварују своја права.
Председник штрајкачког одбора, Милан Вујичић, имао је јасан одговор за Ђорђевића:
– Могу они да причају шта хоће, али зар није и Галеника била приватна компанија, па је откупише по трећи пут, сређивање стања у Фијату, у Горењу, у Јури, Агрокору… Све су то приватне фирме, па су трчали, ноге да поломе, да среде ствари… Али, то су велике фирме, ми смо јад и беда, све што може да се покраде неко је покрао, па због тога нисмо занимљиви – каже он.
Он се пита како држава дозвољава да приватник не плаћа порез 5 и по година, и да не исплаћује плате 3 године
– Ми смо два пута били на писарници у Влади, али су нам рекли да нема потребе да ишта предајемо, и да све знају, и да ако неко буде желео да нас прими, да ће нас примити. Толико су желели да ни са ким нисмо причали – каже Вујичић.
– Порука за све министре је да треба да се сете да смо и ми људи, у Паланци, да није цео свет у Београду. Ценимо ми и фонтане, и Београд на води, и куле и градове, али тек сад из ове перспективе видимо да је тачна она „што јужније – то тужније“.
– И наша деца воле нове патике сад кад пођу у школу, не само београдска, и нове ранчеве – закључио је он.
Каже да ће следећи пут, ако се стање не промени, доћи на једнодневни протест испред Владе, а потом, ако се нико „не умилостиви да им помогне“, спремни су и да кампују у Немањиној.
ЕСПРЕСО
Министар Зоран Ђорђевић поручио је да није желео да прими раднике Гоше, који су дошли испред Владе Србије, јер је реч о приватној компањи.
Ђорђевић сматра да штрајк није начин на који радници треба да остварују своја права.
E moj Gosp. Ministre mora da imate neke interese da ne razgovarate sa radnicima. A sa kime onda razgovarate zaboga.
Kažete da štrajk nije način. A šta je način? Da radnici krenu na ulice da obijaju prodavnice za hleb, mleko i patike za decu. Pa da na njih pošaljete policajce i vojsku koji takođe žive na minimalcima i takođe deci ne mogu da kupe patike. E Ministre, Ministre šta misliš zašto si seo u tu fotelju, šta misliš kome si potreban ako ne tim radnicima. Kako posle ove izjave možeš oka da sklopiš.
U robovlasničkom društvu robovlasnik je morao, zapamti morao, da hrani i oblači roba. Danas veliki broj radnika i ako dobija platu ne može sebi i svojima da obezbedi ono što je rob imao. Terate ih da kradu, švercuju a sa drruge strane lepe priče da plaćaju porez koji se ne troši za dobro društva. Da se troši za dobro društva mogli bi besplatno ti jadni ljudi da poprave ono malo zuba u glavi, da školuju decu, da iole pristojno žive. Gradimo gradove na vodi čijim parama, možda arapskim, neee.
Čude me samo zašto socijalisti, čuče u vladi. Bar da promene ime da ne brukaju ideju koje se sada stide. Čudi me da su desne stranke i kod nas i u svetu humanije od socijalista ili socijal-demokrata kako se sada nazivaju. Čini mi se da leče komplekse što su bili levičari a zamirisala im lova. Sram da vas bude.