Шеф радне групе за израду Закона о реституцији Горан Радосављевић открива детаље: За имовину, за коју није могућ повраћај у натури, спремно око две милијарде евра
ДРЖАВА ће ранијим власницима и њиховим наследницима до јануара 2014. године вратити у натури више од половине имовине одузете после 9. маја 1945. године – открива, за „Новости“, Горан Радосављевић, државни секретар у Министарству финансија и шеф Радне групе за израду нацрта закона о враћању имовине и обештећењу.
Усвајање закона планирано је, каже Радосављевић, за септембар, а почетак примене се очекује крајем године. Од тада почиње рок од годину дана у којем ранији власници и њихови наследници треба да поднесу захтев за повраћај одузете имовине. Намера Радне групе је, према тврдњи њеног шефа, да трошкови, које ће подносиоци захтева имати приликом прикупљања неопходне документације буду минимални, а могу да користе и „папире“, које су већ предали Републичкој дирекцији за имовину.
* Шта ће се конкретно враћати?
– Враћаће се све што је физички могуће: и пољопривредно, шумско, грађевинско земљиште, али и одузети станови, локали, пословне зграде, које су деценијама у државном власништву. За имовину, за коју није могућ повраћај у натури, предвиђено је финансијско обештећење, за које држава планира да издвоји, према проценама, око две милијарде евра. Ипак, прецизан податак о имовини која не може да се врати у натури и њеној вредности биће познат 2014. године. За те непокретности, посебним законом биће предвиђено издавање обвезница, које ће се, по моделу враћања старе девизне штедње, наплаћивати у року од 10 до 15 година.
* Којој институцији ће се предавати захтеви?
– То још нисмо прецизирали, али биће то централна институција. Она ће примати захтеве, обављати прву селекцију, а потом ће предмете прослеђивати имовинским службама локалних самоуправа, или службама на нивоу округа. Али, дефинитивно је због контроле неопходна једна централна институција.
* Која имовина не може да се врати у натури?
– Држава не може да врати објекте које користе амбасаде, јавна предузећа, државне институције, дворски комплекс на Дедињу, станове који су откупљени, изграђено грађевинско земљиште, као и некретнине које су сада у приватном власништву. Јер, једна неправда не може да се исправља другом. Процену вредности имовине која не може да се врати радиће Пореска управа, на основу процедуре за утврђивање пореза на пренос апсолутних права.
* Да ли ће власници којима имовина буде враћена у натури плаћати порез на пренос?
– Не. Предвидели смо да буду ослобођени те обавезе.
* КОЛИКО је новца, до сада, прикупљено у Фонду за реституцију?
– Око 100 милиона евра. План је да се за имовину мале вредности до 10.000 евра, која не може да се врати у натури, одмах исплати обештећење, да се не иде на обвезнице. Исто важи и за социјалне категорије које потражују имовину. Биће им исплаћено одмах 10.000 евра, што ће, наравно, бити одузето од износа који ће се исплаћивати кроз обвезнице.
* Предвиђају ли решења Радне групе и могућност супституције, односно замене одузете неком другом државном имовином приближне вредности?
– Наш је циљ да закон буде примењив што пре. Супституцију нисмо предвидели. Договорено је да се врати само она имовина која је тренутно у власништву државе. Све оно што не може да се врати биће предмет финансијског обештећења. Супституција је „клизав терен“, пре свега, зато што држава нема довољно имовине да би тако нешто могла да изведе без дискриминације.
* Зна ли држава прецизно колико се и која имовина потражује?
– Према Закону о евидентирању, Републичкој дирекцији за имовину су достављане пријаве, али та база података је непоуздана, јер није било контроле да ли постоји основ за повраћај те имовине или не, а било је и дуплих пријава. Зато ће сви власници морати да поднесу захтев за повраћај имовине у року од годину дана по ступању на снагу закона о враћању имовине и обештећењу.
* Претпоставља се да ће код повраћаја пољопривредног и шумског земљишта бити најмање проблема…
– Да. Примера ради, држава има око 400.000 хектара пољопривредног земљишта, а потражује се, према подацима Дирекције за имовину, око 300.000 хектара, с тим што је површина која има основ да се врати, сигурно реално мања. Али, наравно, видећемо које парцеле могу физички да се врате, јер није то имовина коју у овом тренутку нико не користи.
* ШТА се дешава у случају да је земљиште одузето као пољопривредно, а данас је то градско грађевинско у екстразонама?
– То треба да се врати у стању у каквом је данас, а ако власник хоће да гради на тој парцели, онда мора да плати све оно што прописи предвиђају.
* Уколико се локали, који имају закупце, врате старим власницима, да ли закупци имају нека права?
– У року од две године не морају да напуштају тај пословни простор, осим ако се другачије не договоре са власником.
* Уколико се ранијем власнику врати имовина у натури, а он има намеру да је прода, има ли неко право прече куповине?
– Има, и то је држава на свим нивоима. Не можемо да дозволимо да се у једном тренутку, на пример, 200.000 хектара пољопривредног земљишта нађе у продаји, јер би то драстично оборило цену тог драгоценог ресурса.
* Грађевинско земљиште је до сада било „камен спотицања“ за сваки покушај доношења закона о повраћају имовине?
– Идеја је да се неизграђено грађевинско земљиште врати у натури, осим ако, у међувремену, планским документом није предвиђено као земљиште од јавног интереса.
* Како ће држава заштитити имовину, која је предмет реституције, од отуђења?
– Сви уговори склопљени у намери да се не остваре права из овог закона сматраће се ништавим, осим у случајевима када држава прогласи јавни интерес.
* Хоће ли предмет реституције бити и покретна имовина?
– Да, само ако се ради о подржављеним покретностима које су уписане у јавни регистар покретности и друге покретне ствари које, према прописима, представљају културна добра од изузетног значаја. Уколико су та културна добра у музејима, онда нема повраћаја, али ће бити обештећења.
* Третира ли закон и експропријисану имовину за коју није исплаћена правична накнада?
– Да, ако може да се докаже.
Новости
