Радови на пројекту „Београд на води“ касне скоро две године, арапски партнери до сада уложили 1,7 одсто очекиване вредности целокупног пројекта

Обилазећи градњу будућих стамбених зграда Београда на води премијер Александар Вучић објавио је прекјуче да ће прве станаре примити у мају 2018. године.

Подсећања ради 2014. године када је представљен мастер план Београда на води обећање је било да ће до краја 2016. бити готове не само две стамбено-пословне зграде, већ и највећи тржни центар у региону, као и кула, будућа највећа зграда у региону за коју се ових дана тек постављају шипови. Како било, радови напредују и стигло се до 10. спрата прве зграде и осмог спрата друге, а на рачун предузећа Београд на води д.о.о. пре петнаестак дана легло је 20 милиона евра на име оснивачког капитала од стране “Belgrade Waterfront Capital Investment L.L.C.” из УАЕ, који је власник 68 одсто заједничке фирме. До сада су Арапи уплатили 60 милиона евра оснивачког капитала. Уговором о оснивању Београда на води, мимо очекивања подгрејаних изјавама власти да ће пројекат вредети 3,5 милијарди евра, Игл Хилс, арапски партнер у овом подухвату има обавезу директног улагања до 150 милиона евра уз још зајам оснивача од 150 милиона евра који би касније предузеће враћало. То значи да су арапски партнери до сада инвестирали 1,7 процената очекиване вредности целокупног пројекта.

С друге стране, држава Србија је уплатила милион динара или нешто више од 8.000 евра оснивачког капитала. Наравно, не треба заборавити улог од 117 хектара првокласног грађевинског земљишта на обали реке у самом центру града.

Међутим, далеко од тога да је то једини трошак Србије за пројекат Београд на води. Град Београд је до сада потрошио 1,35 милијарди динара (око 11 милиона евра) кроз Дирекцију за грађевинско земљиште на расељавање 250 породица. Како у писаном одговору Данасу напомињу у градској управи, “опремање комуналном инфраструктуром унутар пројекта “Београд на води” је уговорна обавеза инвеститора тако да на то није потрошен ни динар”.

Ипак највећи део трошкова проистеклих из Београда на води односи се на измештање железничких пруга, главне железничке станице у Прокоп и изградњу других железничких објеката.

До закључења овог броја из Министарства саобраћаја и грађевине нисмо добили тражене податке о до сада потрошеним средствима, али се из књиге инфраструктурних пројеката види да ће премештање железничке инфраструктуре коштати око 2,55 милиона евра.

Са пројектом Београд на води везани су и неки знатно већи инфраструктурни железнички пројекти са ширим значајем као што је завршетак централне железничке станице у Прокопу за коју ће бити издвојено 10,1 милиона евра или изградња железничке станице у Земуну што ће коштати још 45,5 милиона евра. За реконструкцију ранжирне станице у Макишу потребно је око 38 милиона евра, уз процењених три милиона за експропријацију и око 1,4 милиона евра оперативних трошкова.

На крају, за изградњу железничке обилазнице која би повезала Бубањ Поток и Панчево, укључујући железнички мост, биће потребно око 430 милиона евра. Међутим, ови пројекти су можда изазвани пројектом Београд на води, али су граду ионако потребни.

Према уговору, неки од ових трошкова биће финансирани из кредита арапског партнера. Тако је предвиђено да 40 милиона евра буде зајам за рашчишћавање и расељавање терена, а 90 милиона евра за инфраструктуру.

Изградња инфраструктуре унутар Београда на води према неким проценама требало би да кошта инвеститора 275 милиона евра, док ће комуналну инфраструктуру ван ове парцеле морати да плати држава и то би коштало око 125 милиона евра судећи према изјави градоначелника Синише Малог дате медијима прошле године.

Данас

фото: Танјуг,Агенције