Рак масовно коси становнике Србије. Према последњим подацима Националног регистра за рак, од ове опаке болести 2011. године умрло је 21.007 особа: 12.085 мушкараца и 8.922 жене.
Посебно забрињава чињеница да стопа смртности расте брже него стопа оболевања. Морталитет се годишње увећава за два и по, а учесталост оболевања за два одсто.
Због тога нам прети опасност да се нађемо у ситуацији да се број новооткривених случајева малигних обољења и број умрлих на годишњем нивоу – изједначе!
На то, поводом Месеца борбе против рака, упозорава професор др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака:
– Очекивали смо да ће се учесталости обољевања, нарочито због бомбардовања, повећавати, али нисмо очекивали оволики пораст морталитета од малигних тумора. Повећање смртности за 2,5 одсто годишње показује да су последњих 10 година у Србији затајили сви правци борбе против карцинома, да су нам превенција и организација онколошке службе – лоше. Ако се нешто хитно не предузме, и дођемо у ситуацију да годишње региструјемо толико смртних исхода колико откријемо нових случајева рака, биће то потпуни пораз.
Доктор Снежана Живковић Перишић из Одељења за превенцију и контролу незаразних болести Института за јавно здравље Србије ”Др Милан Јовановић Батут”, каже да је од 2002. до 2011. године стопа морталитета од рака у Србији порасла за 17 одсто!
Од рака бронхија и плућа годишње умре 4.600 оболелих, од малигних тумора дојке 1.600, а од грлића материце 500 жена. Рак дебелог црева и ректума покоси још 2.600 оболелих, а карцином простате – 800.
Последњи подаци за 2011. годину показују да се годишње открије 33.000 нових случајева рака, а професор Чикарић, упозорава да би број оболелих ове године могао да достигне 40.000, а умрлих 22.000-23.000.
– Ово што се дешава код нас потпуно је супротно од тенденција у развијеном свету – каже професор Чикарић.
– У Америци, Шведској, Француској, већ деценију и по се смањује морталитет од рака, и то за 1,5 одсто годишње. Учесталост оболевања се не повећава, или расте за највише 0,5 одсто годишње, што је четири пута спорије него код нас.
Најдрастичнији пораст и оболевања и умирања региструје се у случајевима леукемије и лимфома.
Да ће до бити прве видљиве последице деловања осиромашеног уранијума онколози су упозорили још током бомбардовања 1999. године. Нико, међутим, ни у најстрашнијим сценаријима није пројектовао да ће тај пораст достићи чак 80 одсто.
Чикари упозорава да је грешка што је радиотерапија у Србији гурнута на периферију онкологије, па се код нас јонизујућим зрачењем лечи 27, а у Француској 66,6 одсто новооткривених пацијената.
– За цитостатике је 2011. године потрошено 38 милиона евра. За тај новац смо могли да купимо 20 генератора јонизујућег зрачења и обезбедимо радиотерапију за наредних 10-15 година.
За солидне туморе, који чине 95 одсто свих карцинома, хирургија и радиотерапија су примарни начини лечења. Србија тренутно има 12, а требало би да има 28 апарата за јонизујуће зрачење.
Тројка
