ВАЉЕВО – Споразум с Емиратима о освајању и производњи ракетног система “алас” је велика шанса за “Крушик”, али ако би тај посао био склопљен сада, у Ваљеву не би имао ко да га реализује, упозоравају “Крушикови” стручњаци.

У “Крушику”, једином произвођачу ракета на просторима бивше СФРЈ, тврде да им је неопходан свеж, врхунски образован кадар, али и нове машине и опрема како би се уопште ушло у врло озбиљан пројекат.

После разговора српског министра одбране и лидера Уједињених Арапских Емирата, наредни уносни посао ваљевских ракеташа требало би да буде освајање и производња „аласа“, противоклопног, вишенаменског ракетног система великог домета са принципом вођења без непосредног визуелног контакта са циљем. У том послу земунски „Телеоптик“ треба да производи ИЦ главу за самонавођење и жироскоп, панчевачка „Утва“ крила, док би „Крушик“ био финалиста ракете.

Руководство ваљевске фабрике не жели да се оглашава, објашњавајући да за сада има искључиво медијске, али не и конкретне информације о пројекту Министарства одбране. С друге стране, запослени у „Крушику“ кажу да би посао са Емиратима био велика шанса за „Крушик“, али да претходно треба створити услове у фабрици.

– Ако би тај посао био уговорен сада, реално не бисмо могли да га реализујемо, јер немамо довољно стручног ни инжењерског, ни техничарског, ни мајсторског кадра. Потребни су и далеко озбиљнији технолошки услови, значајно инвестирање у пприлично израубоване машине и опрему – каже један од “Крушикових” инжењера.

Практично, на страни “Крушика”, као јединог произвођача ракета на Балкану, у овом тренутку само је традиција. И то од 60-их година прошлог века када је у највећој тајности почела припрема за производњу „скакавца“, прве југословенске противоклопне вођене ракете, преко освајања „маљутке“, противтенковске ручно вођене ракете за коју је лиценцу дао Совјетски Савез, до 80-их година и производње противавионске ракете „стрела 2М“, преносног система ПВО намењеног за уништавање нисколетећих циљева.

– Сви ти пројекти реализовани су уз помоћ врхунских стручњака бивше Југославије који су довођени у “Крушик”. Тако је било са “маљутком” када је ангажован пуковник Душан Радуловић који је направио екипу ваљевских инжењера, док су за “стрелу” дошли стручњаци из Војно-техничког института, међу којима је било људи који су ракетну технику магистрирали у Лондону, па је направљен тим од 29 инжењера, техничара и мајстора који су четири године освајали ракету – објашњава саговорник “Блица”.

Блиц