Рама у Тачијево име тужи Србију за геноцид

Списак са именима 57 Срба који су наводно починили ратне злочине на Косову и Метохији над албанским цивилима у Ђаковици, Рачку, Дреници, а за којима је косовско Специјално тужилаштво издало налоге за хапшење, део је ширег плана Хашима Тачија који није одустао од замисли да Србију тужи за — геноцид.

Наиме, како Спутњик сазнаје од извора блиских Приштини, недавна посета Вилијама Вокера, бившег шефа Косовске верификационе мисије на Косову, није била случајна. Вокер је том приликом у својству сведока дао изјаву пред косовским судом, где је посведочио о масовном убиству албанских цивила од стране српске војске и полиције, али и Срба, грађана Космета.

Ово је смо врх леденог брега јер главни актери против којих је Приштина припремила оптужнице које нису обелодањене, јесу генерали, официри и командати српске војске и полиције који су током рата на Косову командовали операцијама. И ту није крај.

Приштина, наиме, намерава да подигне оптужнице по командној одговорности, које сежу до одговорних у Београду. У том поступку користиће све хашке пресуде изречене Србима, а циљ јој је и да доказе које је суд у Хагу прикупио у процесу против Слободана Милошевића употреби у правном контексту како би поткрепила своје тврдње — да су наредбе за ликвидирање албанских цивила стизале из Београда.

Извор Спутњика тврди да је Приштина ангажовала тим правних стручњака и да ће Специјални суд за злочине почињене на Косову искористити као „одскочну даску“ за своје намере.

„Оснивање суда се ослања на извештај Дика Мартија и на злочине које је починила терористичка ОВК над Србима, али се у самом имену Суда не помиње експлицитно ОВК, већ се зове Специјални суд за ратне злочине почињене на Косову и Метохији. То значи да није искључено да би се и оптужбе против Срба могле наћи на том суду. Јер суд се декларисао за ратне злочине почињене на Косову, што, дакле, оставља могућност да се на том суду нађу и Срби“, тврди наш саговорник.

Исти саговорник, међутим, каже да Косово сâмо не би могло да тужи Србију за геноцид, јер није чланица УН, али додаје да се „разматра могућност да то уместо Косова уради држава Албанија“.

Дејан Мировић, професор међународног права из Косовске Митровице, каже за Спутњик да је немогуће судити мртвом човеку који је умро неосуђен, али додаје да је могуће да се све Хашке пресуде против српских војних и полицијских званичника употребе. Он подсећа да је Међународни суд правде изразито антисрпски, и као пример наводи да је својевремено прихватио босанску тужбу у којој се разматра наводни геноцид над Мађарима у Војводини, што по њему само говори да је све могуће.

„Ево где је опасност. Наши генерали су осуђени у Међународном кривичном суду за бившу Југославију. Ту мислим на Лазаревића, Павковића и тако даље. Пошто Међународни суд правде преузима пресуде тог суда, Приштина може на то да се позове“, каже он.

Он као још једн пример наводи и да је Међународни суд правде својевремено пресудио да Србија не може да тужи земље НАТО-а јер 1999. није била чланица УН. Али, када је нас тужила Босна и када смо изнели приговор да нисмо били чланица УН, они су рекли да то нема везе. Мировић напомиње да Приштина самостално не може овако нешто да уради, посебно не Хашим Тачи, „који је криминалац и коме вероватно помаже неко са стране“.

Он такође сматра да би лако могло да се деси да се Албанија нађе као заступник Косова пред међународним судовима.

Већина српских политичара на Косову верује да је објављивање ових спискова нови притисак на Србе, што због Рамуша Хардинаја што због непристанка Срба да дају свој глас за формирање Војске Косова.

Са овим се слаже и адвокат Небојша Влајић, који је за Танјуг рекао да је циљ оптужница застрашивање српске заједнице на Косову и расељених Срба.

„Нисам изненађен наводима да постоје оптужнице против Срба, јер се такве истраге и воде тајно. То раде сви тужиоци на свету, истрагу спроводе тајно, не обавештавају окривљене јер не желе да им дају предност и могућност да евентуално ометају истрагу, доказе, утичу на сведоке, побегну или буду недоступни“, рекао је Влајић.

Он је навео да су то генерални разлози, али и да на Косову постоје и специфични разлози за подизање таквих оптужница.

„Специфични разлози су да се застрашује и у страху држи читав један народ, да се отежа повратак расељених лица, јер нико не сме да се врати уколико има разлога да верује да се против њега води неки тајни поступак, као и да се спречи слободно кретање људи“, истакао је Влајић.

Бранкица Ристић, Спутник