РАМПА ЗА РУСИЈУ: Запад формира мини Југославију?!

БЕОГРАД – Иницијатива о формирању Западнобалканске шесторке (Г6), која подразумева институционализовану сарадњу БиХ, Србије, Црне Горе, Македоније, Косова и Албаније у контексту европских интеграција, за сада је привукла и пажњу Словеније и Хрватске, иако су оне већ чланице ЕУ.

Будући балкаски савез који је већ добио подршку Брисела и Вашингтона подразумева заједнички парламент и полицију (БАЛПОЛ), заједничко тржиште рада, образовање и здравствену заштиту.

Прича о новом балканском савезу званично је почела половином јуна, када је Министарство спољних послова и европских интеграција Црне Горе доставило МИП-у БиХ предлог новог концепта регионалне сарадње земаља Западног Балкана, који је назван Западнобалканска шесторка (Г6). У будући регионални савез позване су Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Косово, Македонија и Србија.

Иницијатива је резултат договора министара иностраних послова држава региона са високим комесаром ЕУ за проширење Штефаном Филеом и генералним секретаром Савета за регионалну сарадњу Гораном Свилановићем. Циљ иницијативе је, како га тумачи њен покретач министар спољних послова Црне ГореИгор Лукшић, да регион Западног Балкана, кроз међусобну сарадњу, у потпуности буде интегрисан у ЕУ.        

Постигнут је договор да Црна Гора, као тренутно једина држава региона која води преговоре о чланству у ЕУ, припреми основне идеје даљег промовисања регионалне сарадње у циљу јачања европске перспективе.

У документу МИП-а БиХ од 20.јуна ове године, који тумачи црногорску иницијативу, наведено је да је предложено учешће Косова у складу са Споразумом између Београда и Приштине из 2012. године. У тексту који је потписао помоћник министра унутрашњих послова БиХ Митар Кујунџић наводи се да је такав модел прихватљив за позицију БиХ према Косову, осим ако примена Споразума не буде доведена у питање. У том случају би БиХ могла да затражи разјашњење од инволвираних страна (ЕУ, Србија и Косово).

Без много медијске пажње, у Пржном код Будве средином јула је одржан консултативни састанак политичких директора Албаније, БиХ, Црне Горе, Косова, Македоније и Србије о новом концепту регионалне сарадње под радним називом Западнобалканска шесторка +1 уз учешће шефа делегације ЕУ у Црној Гори, амбасадора Митје Дробнича и генералног секретара Савјета за регионалну сарадњу, Горана Свилановића.

Иако већ чланица ЕУ, Хрватска се придружила иницијативи, а састанку је, у својству посматрача, присуствовао и представник Словеније.

Учесници су потврдили спремност за сарадњу у понуђеном формату регионалне сарадње, уз уважавање принципа вредновања напретка сваке државе појединачно у процесу европских интеграција, тзв. регата приступа.

Имајући на уму да нова иницијатива не предвиђа стварање нових регионалних структура, Свилановић је понудио да Секретаријат постане извршна рука Иницијативе, пружајући на тај начин потребне институционалне капацитете за даљу операционализацију идеје.

Занимљиво је да се код нас у јавности мало говорило о овој иницијативи. На састанку шефова дипломатија БиХ и Црне Горе, одржаном у Сарајеву крајем августа, Златко Лагумџија и Игор Лукшић проговорили су о интензивирању напора у оквиру новог концепта регионалне сарадње под називом WБ6+2. Договорено је да се до наредног министарског састанка планираног на маргинама Генералне скупштине УН у Њујорку, у сарадњи са осталим чланицама иницијативе, формулишу конкретни пројекти од заједничког интереса.

Формирањем Г6 на Балкану, Запад жели да неутралише настојања Русије да у потпуности преузме тршиште енергентима у овом делу Европе. Наиме, у глобалној подели утицаја већ је трасирана линија Балтик-Адриатик као сфера руског економског, а самим тим и политичког утицаја. Русија је преузимањем две рафинерије (Панчево и Брод) постала лидер у трговини нафтом и нафтним дериватима, а доласком гасовода Јужни само ће потврдити ту улогу. Преостаје још борба за електроенергетски сектор, где Руси рачунају на енергане на плин и на термоелектране, а у будућности се размишља и о градњи хидроелектрана које би дошле као логичан след.

Будући да се то коси са плановима о енергетској мрежи ЕУ у Југоисточној Европи, не чуди што се формирањем Г6 под контролом Запада, Русима жели запречити даљи продор на ово тржиште.

Занимљиво је да се ова америчко-британска иницијатива поклапа и са плановима Турске у региону, који теже ка успостављању чвршћих економских и политичких веза међу балканским земљама са муслиманском већином. Зелена трансверзала и јачање турског утицаја на Балкану део су компромиса ЕУ и САД у погледу решавања односа на Балканском полуострву у контексту евроатлантских интеграција.

Курир