На основу налаза плеве у керамици, археолошко налазиште Доња Брањевина у Бачкој, откривена је 1965. године код села Дероње, са присуством хоризонталне и вертикалне стратиграфије. Сврстана је међу најстарије земљорадничке заједнице на Хелму (Балкану) и Европи. Пореди се са кереш културом и старчевачком, која је имала до почетка овог века 20 нераспакованих сандука у музеју Peabody у Америци.
Налази датирају на старост од око 7500 година, што је потврђено експертизама у Гронингену и Оксфорду. Међународни археолошки симпозијум у Солноку потврдио је ове експертизе. Археолошка збирка Доња Брањевина је „један од највећих и најбројнијих рано-неолитских материјала у свету“, проценио је археолог Јанош Макај. Сличног су мишљења холандски археолог Јакоб Роденберг и доктор Пауло Бјађи, професор са универзитета у Венецији и издавач археолошког часописа.
На основу ових налаза, пензионисани руководилац јединствене археолошке збирке музеја у Оџацима, Сергеј Кармански, написао је монографију о земљорадњи старој 7500 година која је била припремљена за штампу. У обиљу делова керамике и коштаних алатки непроцењиве археолошке и уметничке вредности, издваја се монументална женска фигурина, јединствена по величини налаза од 38 сантиметара. Ова керамика је чврста као челик, са постојаном бојом. boginja„Црвекоса лепотица“ названа тако по остацима црвене боје у коси, представа инвентиван симбол плодности.
Праисторијски човек је био свестан да жена без мушкарца не може вршити репродукцију. Посматрана са лица склуптура представља женску фигуру, а када је посматрамо са стране у хоризонталном положају, види се фалус са два тестиса. Дакле, два пола која обезбеђују репродукцију. Ове фигурине су ломљене и разбациване по земљи која је за преисторијског човека била „рађајуће божанство”. Са обзиром на то, да „нико не ломи оно што обожава„, ово тумачење Сергеја Карманског може променити неке уврежене научне ставове.
Дивојарац са посудом на леђима је из истог периода. Може да буде кадионица за опијат или обредна посуда, што ће показати експертиза, јер Кармански поседује део реципијента са глином која је упила горећу материју. Идентичне кадионице су и дан данас у обредној употреби код монголских жреца. Постоји и велика збирка лабрети или усних клинова, чија је функција везана за пол. Сматра се да ако мушкарац носи лабрету, способан је да продужи врсту, а ако жена носи лабрету-тражи мушкарца.
Сви ови налази наводе на закључак да нема суштинске разлике у начину живота и схватањима између савременог и праисторијског човека, јер технолошки развој не гарантује квалитет живота. Са друге стране, земљорадња у континуитету од 7500 година, као извесност живљења, доказ је древности становника Хелма на овим просторима, поготово, што у археолошком материјалу Доње Брањевине постоје фрагменти непознатог писма, како је почивши Сергеј Кармански често напомињао.
Слободан М. Филиповић
ВасељенскаТВ
