Стручњаци и сточари се слажу да тренутно србија нема довољно капацитета за трговину са најмногољуднијом земљом. Србија тренутно тешко подмирује и домаће потребе за овим месом. Пештер пао са 200.000 на 15.000 грла
МОГУЋНОСТ да кланичари из Србије у Кину извозе јагњеће месо, слажу се стручњаци и узгајивачи оваца, отвара велике могућности. Такође, међутим, упозоравају да нашој земљи треба још много времена да повећа број оваца у тој мери, како би могла да у најмногољуднију земљу света испоручи значајне количине јагњетине.
У Србији се, тренутно, како прецизира Бранислав Гулан, члан Одбора САНУ за село, гаји око 1,7 милиона оваца, а пре само две деценије, број је био за готово милион грла већи.
– Имали смо, тада, само на Пештеру, око 200.000 грла оваца – наводи Гулан. – Сада, на тој планини, имамо мање од 15.000 грла оваца. Ово, нажалост, није усамљен пример, тако да сматрам да би држава, уколико жели да посао са партнерима из Кине успе, требало да предузме одлучне мере, како би подстакла развој овчарства, тим пре што тренутно готово да не можемо да подмиримо домаће потребе за јагњетином.
Гулан објашњава да у овчарству имамо слику која је слична оној у товном говедарству, пошто већ годинама имамо отворена врата за извоз беби-бифа у ЕУ, али, ту могућност не испуњавамо.
– Посматрано дугорочно, посебно у односу на просек 1988 – 1990. година, број говеда у Србији мањи је за 20,2 одсто, свиња за 22,5 одсто, оваца за 26 одсто и живине за 22,7 одсто – упозорава Гулан. – Најнеповољнија ситуација је код приплодне стоке. Број крава и стеоних јуница на почетку 2012. године мањи је за 28 одсто у односу на 1991. годину, а крмача и супрасних назимица чак за 60,8 одсто. Ова неповољна кретања указују на то да се мора хитно реаговати, али је то остајало без одјека код надлежних, како би се зауставио даљи пад и даља девастација сточног фонда.
Да се ситуација ипак лагано поправља, међутим, показује пример Лазе Смиљанића, председника Удружења одгајивача оваца и коза “Сирмиум” из Лежимира, који планира да, уз 50 коза, колико тренутно гаји, “запати” и четрдесетак оваца. Како наводи, о побољшању ситуације говори и то да је управо у ово село “стигао” награђени расни ован, са Пољопривредног сајма у Новом Саду, за којег је један од одгајивача платио 900 евра.
– Државни подстицај од 7.000 динара по овци и 2.000 динара по јагњету у тову, који добијамо када га предамо кланичарима, показао је добар ефекат, јер број одгајивача полако расте – указује Смиљанић. – И ја планирам да набавим четрдесетак оваца, пошто се, нажалост, показало да је козји сир сувише скуп за наше услове. Наравно, драгоцено би ми било када бих знао да ће овакви подстицаји потрајати…
Радоје Васиљевић, председник Удружења одгајивача оваца “Шумадија”, такође, сматра како је овчарима пре свега потребно – време…
– Није овца крмача која праси 21 прасе – шали се Васиљевић. – Расе, које гајимо, јагње се три пута у две године, тако да је јасно колико је времена потребно да се број оваца повећа. Надам се да ће државни органи имати “слуха” и да ће подршка овчарима бити настављена…
РАЧУНИЦА
ДА би просечна породица могла да живи од овчарства требало би да набави бар 200 оваца и да за њих припрема храну, на око 15 хектара ораница – прецизира Смиљанић. – Наравно, неопходни су и пашњаци, којих, како се број оваца и коза смањио, има све мање…
ЈАГЊЕТИНА ИЗ КЛАНИЦЕ “ЂУРЂЕВИЋ”, УЗ СЕРТИФИКАТ, КРЕНУЛА КА ПЕКИНГУ
ПРВИ контингент залеђеног јагњећег меса од 3.000 комада према Кини требало би да крене за десетак дана, чим се испуне све процедуре, кажу за “Новости” у кланици “Ђурђевић”, која је за сада једина добила сертификат за извоз овог меса за Кину.
У ИМ “Ђурђевић” у Суботишту, поред Пећинаца, око 300 радника свакодневно обрађује месо, којем ће бити потребно од 25 до 30 дана да доспе до кинеских потрошача.
– У току је завршна документација око транспорта робе. Ово је за нас ново тржиште па је потребно време да се све припреми, али очекујемо да ће веома брзо све бити завршено и да ће кренути прва испорука јагњећег меса – наглашава Ђорђе Кузминац, директор Кланице “Ђурђевић”.
Бранислав Недимовић, министар пољопривреде и заштите животне средине, раније је изјавио да нема ограничења за количину јагњетине коју Србија треба да извезе, али и да нема минимума који мора да се извезе. Министар сматра да ће се сада отворити тржиште, јер постоји перспектива да расте производња у сточарству, као и у прерађивачкој индустрији.
Држава субвенционише по 7.000 динара по грлу, а за јагње још 2.000 динара.
Н. СУБОТИЋ, НОвости.рс
