Меркелова није циник, она заиста машта да промени набоље Немачку, а заједно са њом и Европу. С једне стране, она је ћерка лутеранског свештеника, а са друге – дете „плишане револуције“ у Источној Немачкој (1990.)
Она жели да се цео свет диви новопеченој Немачкој, која је успела да се ослободи етикете нацизма. Дивљење на њену адресу од стране многих западних интелектуалаца не јењава, чак напротив. А постоје и велики снови о новом, глобалном либералном светском поретку
Али, драматичан прилив избеглица са Блиског Истока у Немачку може да нанесе озбиљну штету њеној политици. Источна Европа не дели толерантност Немаца поводом миграната и затвара своје границе. У самој Немачкој може да ослаби социјални систем који није предвиђен за тако огромну количину људи који захтевају социјалну бригу
Што је најгоре, у Европској унији расте неповерење према самовољи немачке канцеларке. Наступа крај политике консензуса, када су се све неопходне одлуке доносиле једногласно. Досадашњег јединства и поверења унутар Европе више нема. А за Русију европски континент постаје још један геополитички полигон
ИЗНЕНАДНА избегличка криза захватила је Европу.
Изазвана кратковидом политиком канцеларке Ангеле Меркел, она је у стању да лиши Немачку заслуженог лидерства у Европи.
Меркел је, од свог доласка на власт 2005. године, корак по корак ојачавала ауторитет Немачке.
После нуклеарне катастрофе у Фукушими, она је угасила нуклеарну индустрију у Немачкој. Тема загађења животне средине постала је централна за њу, и она је за собом повукла остатак Европе. Затим је Меркелова спасила Грчку од банкрота, дајући Атини велике финансијске гаранције.
Потом је преузела водећу улогу у мировном процесу у украјинском сукобу.
Када је овог лета почела масовна миграција из Сирије, она је присилила Европу да отвори своје границе за избеглице – да би показала свету да Европа исповеда либерални дух не само речима, него и делима.
На пиједестал своје политике Меркелова је од самог почетка поставила либералне вредности. И, била је у томе бескомпромисна.
Пре посете Кини, Меркелова је примила Далај Ламу.
Седећи са Владимиром Путином на састанку „Петербуршког дијалога“ у Кремљу, она је заступала Pussy Riot.
Одустала је од партнерства за модернизацију, када је увидела да Русија напушта курс приближавања Западу.
Украјинска политика Меркелове сводила се на захтеве за ослобађање Јулије Тимошенко из хуманитарних разлога. Иста ова Меркелова је убедила Путина да пусти Михаила Ходорковског у Немачку – такође из хуманитарних разлога.
Када је у арапским земљама избила револуција, Немачка и Европа у целини су са ентузијазмом стале на страну „либералних снага“.
„Арапско пролеће“ се брзо окончало распадом целог Блиског Истока.
Меркелова је, упркос томе, одлучила да се солидарише са „прозападном средњом класом“ у Сирији, пружајући њеним представницима политички азил у Немачкој.
Меркелова није циник, она заиста машта да промени набоље Немачку, а заједно са њом и Европу. С једне стране, она је ћерка лутеранског свештеника, а са друге – дете „плишане револуције“ у Источној Немачкој (1990.).
Појмови као што су цивилно друштво, борба против тоталитаризма, глобална заштита људских права – то је њена „револуционарна свест“.
У духовном смислу, њој су стари револуционари из 1968. године из партије „зелених“ и хипи-покрета ближи него чланови њене сопствене партије.
Она жели да се цео свет диви новопеченој Немачкој, која је успела да се ослободи етикете нацизма.
Али, да ли ће Меркелова променити Немачку и Европу?
Дивљење на њену адресу од стране многих западних интелектуалаца не јењава, чак напротив. Постоје велики снови о новом, глобалном либералном светском поретку.
Само, пре сто година је са истим таквим револуционарним ентузијазмом крчио себи пут у Европу и социјализам.
Али, овакав драматичан прилив избеглица са Блиског Истока у Немачку може да нанесе озбиљну штету таквој политици. Источна Европа не дели толерантност Немаца по питању миграната и затвара своје границе. У самој Немачкој може да ослаби социјални систем који није предвиђен за тако огромну количину људи који захтевају социјалну бригу.
Многе избеглице Немачка планира да насели у суседним земљама, али те државе ће се супротставити таквој замисли.
Избеглице из балканских земаља, у којима нема рата, биће враћене натраг кући, а све ће то изазвати нову агресију.
Што је најгоре, у Европској унији расте неповерење према „самовољи“ немачке канцеларке. Наступа крај политике консензуса, када су се све неопходне одлуке доносиле једногласно.
Досадашњег јединства и поверења унутар Европе више нема.
Што се тиче Русије, постоји шанса да ЕУ на исти начин – већином гласова – буде за укидање санкција.
Ако Немачка изгуби своје лидерство, ко ће је заменити?
Велика Британија и сама напушта Европску унију, а Француска неће моћи да претвори своју слабу економију у локомотиву целе Европе.
За Русију европски континент постаје још један геополитички полигон.
Пише: Александар РАР
Превео: Срђан Ђорђевић
Факти
