Расински партизански одред Добрице Ћосића стрељао заробљенике и отимао стоку и пшеницу од сељака

КЉУЧНИ разлог зашто су мештани Велике Дренове, родног села чувеног писца Добрице Ћосића, најавили бојкот наставе 1. септембра, када школа понесе његово име, јесу ликвидације у режији Расинског партизанског одреда у том крају, за време Другог светског рата. Ћосић је у том одреду био заменик политичког комесара са партизанским надимком Геџа.

О томе су остали тек ретки писани трагови, а један од њих говори о стрељању 15 људи. Објављен је 1965. у Зборнику докумената НОР-а, где се, у фусноти, наводи да иза псеудонима Геџа стоји Ћосић. Недавно га је поново пронашао истраживач Ратко Лековић.

Извештавајући о стрељању петнаесторице недићеваца, 27. јуна 1943, Драгослав Петровић – Горски, командант Расинског одреда, и Добрица Ћосић – Геџа, заменик политичког комесара, у извештају пишу: “Наши су преобучени у немачко одело разоружали жандармеријску станицу у Горњем Степошу. План је био да још издалека говоре немачки, а када буду заустављени да одговоре “Дојче Вермахт”. Тако су упали у станицу и када су свукли и разоружали све недићевце, онда су их саслушали и, пошто су сви били бивши четници, а и данас сарађују са дражиновцима, то су их свих 15 стрељали. Један је пуким случајем остао само рањен.”

– Осим што сведочи о тешком злочину, убијању ратних заробљеника, овај документ савршено илуструје да примарни циљ партизана није борба против окупатора и квислинга (недићеваца у овом случају). Јер, заробљеници нису побијени зато што су недићевци, већ зато што су раније били у четницима, а и даље одржавају везу са “дражиновцима. Дакле, стрељани су као помагачи супарничког покрета – каже Лековић.

Он говори да су у исто време и Немци масовно стрељали недићевце који су сарађивали са четницима. Баш тих дана када је Расински одред побио заробљенике, Немци су спроводили масовна стрељања у том крају. Конкретно, 29. јуна 1943. стрељали су 575 присталица Драже Михаиловића и комуниста.

Лековић издваја још један документ. У свом извештају Главном штабу Србије од 18. септембра 1943, штаб Расинског одреда наводи: “Због сталног седења недићеваца и љотићеваца у појединим нашим подпланинским селима у тврдим зградама (школе), које су утврдили са бункерима и направили касарне, упалили смо школске зграде у селима Ломница, Трмчаре, Дворане, Г. Степош и Купци. Последњу под борбом. На овај начин нико неће смети од њих да дође у које од ових села, а још мање да заноћи.”

Из овог документа види се да у школама није стално боравила војска, већ су у њих повремено долазили недићевци и љотићевци, каже Лековић:

– Само једна од пет школа запаљена је под борбом. Овај документ потписао је Ћосићев саборац Јанко Милојевић (политички комесар), и из њега се јасно види шта је радио одред, чији је Добрица био један од руководилаца и “мозак операција”. У истом документу наводе се и подаци о “реквизицији”, тј. пљачки стоке и пшенице од сељака.

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ, Новости