Бисер рашких средњовековних светиња са Унескове листе светске културне баштине – црква светих апостола Петра и Павла, познатија као Петрова црква током предстојећег викенда биће место централне молитвене и свечане прославе два јубилеја у Епархији рашко-призренској -1.000 година од првог писаног спомена Рашке епархије у хрисовуљи византијског цара Василија Другог издатој 1020. Охридској архиепископији и осам векова самосталности СПЦ. Прослава почиње у суботу 7. септембра, на празник светог апостола Тита, ученика светог апостола Павла коме СПЦ, према предању, дугује своју пре 800 година стечену аутокефалност.
Апостол Тит, један од 70 „малих“ апостола, родом Kоринћанин, васпитан на грчкој мудрости, филозофији и поезији, упознавши речи пророка Исаије отишао је у Јерусалим да упозна Исуса Христа. Kрстио га је апотол Павле, чијем је распећу присуствовао у Риму. Истину Христове науке ширио је и по Балканску, а као епископ критски крај живота у 94. години дочекао је на родном острву.
Верује се да је саградио прву богомољу на месту данашње Петрове цркве, која се сматра најстаријом црквом не само у Србији него и на Балкану. Археолози сматрају да се ту налазила ранохришћанска богомоља, вероватно баптистеријум – крстионица из 6. века и да језгро данашње цркве, која се везује за 8. век, чине управо остаци те најстарије грађевине, која се подигнута изнад хумке из 5. века пре Христа, у којој су пре шездесетак година пронађене грчке вазе, сребрно посуђе, златни накит, предмети од стакла и ћилибара изузетне лепоте, велике историјске и уметничке вредности, који се данас чувају у Народном музеју у Београду.
Петрова црква, која се налази на два километра северно од Новог Пазара, на ушћу река Дежеве у Рашку, била је првобитно седиште Рашке епархије. У време великог жупана Стефана Немање била је не само центар црквеног живота средњовековне Србије, него и место важних историјских догађаја. У њој је Стефан Немања крштен и по православном обреду, ту је на сабору 1197. предао престо сину – будућем првом српском краљу Стефану Првовенчаном, а у Петровој цркви је и замонашен.
Црква има основу ротонде са уписаним четворолистом и према начину градње слична је храмовима са простора Приморја, Грузије, Јерменије и Италије из времене од 7. до 9. века. Услед преправки и дограђивања постала је јединствена, што је био један од разлога што се у оквиру заштићене целине Стари Рас од 1979. налази на Унесковој листи. У њеној унутрашњости у којој се Немањина крстионица сад посматра кроз „витрину“ на поду, разликују се три слоја живописа настала од 9. до 13. века, која прате историју градитељских промена на храму.
До 18. века, кад је припојена Призренској епархији, Петрова црква била је у рангу митрополије. Током 19. века једно време била је претворена у турску барутану, али је после Првог балканског рата опет постала богомоља. Окужена је православним гробљем које је формирано у више фраза – током 12. и 13. века, као и од 16. до 19. века. На њему почива и Блажена Стојна – монахиња Јефимија, чији се култ посебно негује у манастиру Девич.
Пише: Јелена Тасић, Данас.рс
