Муџахедини из Рашке у Сирији. Сведочење оца Елдара Кундаковића, који је средином маја погинуо у Алепу. Укупно тридесетак добровољаца из околине Пазара. Начин регрутације бораца непознат.
Информација да је један Пазарац погинуо у Сирији борећи се против Башара ел Асада неке је изненадила, а неке, помало, и уплашила. На умрлици у том граду писало је да је Елдар Кундаковић погинуо на Алаховом путу, 14. маја, у 27. години живота. Заједно са Ебу Бером, како је било Елдарово борбено име, страдао је и Рожајац Алмир Салиховић, борбеног имена Ебу Мердија, иначе отац петоро деце.
Ко су људи који су спремни да оду у рат, две хиљаде километара далеко од куће, покушали смо да откријемо у Новом Пазару. Прва адреса је природно кућа Елдара Кундаковића. Његов отац Есад пристао је да говори, јер, како каже, боље да он прича, него да други конструишу приче.
На питање који је био мотив његовог сина да оде у Сирију, одговара: “Пошто је по нашој вери муслиман муслиману брат, и муслиманка муслиману сестра, дужан је ако треба да да живот за одбрану части и живота муслимана ма где они били. Он је у име господара свих светова то схватио тако, отишао је, стегао је срце знајући све шта га чека, и за руске ракете, и шта се ради тим људима ако их ухвате, и колико је далеко. Значи, стегао је срце, отишао је у име Алаха да помогне тим људима који су угрожени и над којима се раде натчовечански злочини.”
О Кундаковићима Пазарци говоре само најлепше. Есад, заједно са женом, држи кројачку радњу. Имају још једну ћерку и сина. Њихов старији син Елдар студирао је психологију, а редовну војску одслужио у Зајечару. Одгајан је у складу са исламским начелима и правилима.
Снимци из Сирије код њега су створили јаку жељу да се придружи онима у Шаму, како побуњеници зову Сирију. Отац је знао за ту његову намеру, још од како је почео рат.
“Он је знао да ја то нећу баш олако дозволити, иако ми налаже господар да немам право да станем ко је на путу његовом кренуо. Међутим родитељ ко родитељ, покушавао сам на све начине да га одвратим, знао сам шта хоће, чак сам му рекао – ако кренеш, одмах шаљем полицију и са границе те враћа, после ти цепам пасош и више никад нећеш моћи да одеш”, присећа се Есад.
Након те расправе Елдар одлазак у Сирију није помињао. Уместо тога, оцу и мајци је рекао да ће отићи до Истанбула, како би уписао неки од тамошњих теолошких факултета. Отац је само начелно пристао, али му се син већ сутрадан јавио из Истанбула.
“Каже, слушај бабо, да ли има среће више слушат стамболске езане и клањат по стамболским џамијама. За сваког родитеља који је верник, кажем стварно сине, нема веће среће. Кад се враћаш – за два, три дана, само мало да видим шта има од тих факултета и вратићу се”, рекао је Есад.
Међутим, кад Елдар му се сутра поново јавио: “Каже, бабо, слушај, ја сам уписао факултет, моли бога, Алаха, господара светова да ми помогне да будем овим људима од користи. И ја сам схватио где је – сине, јеси ли стигао у Сирију – јесам, да ти бог помогне да будеш стварно од користи. Сине, мој ти је аманет, ако чујем случајно, да је неком нокат фалио, недужном, ти ме немаш више. Каже, бабо, зар сумњаш, ја кад бих хтео то, не бих дошао две хиљаде километара овде, ја могу будала да испаднем где год хоћу”.
Елдар Кундаковић је погинуо у акцији ослобађања затвора Ел-сафир, у граду Алепу. Он није једини борац из Санџака у Сирији. Есад каже да је заједно са Елдаром било још тридесетак бораца из српског и црногорског дела Санџака.
У Новом Пазару није лако доћи до информација о онима који одлазе у Сирију – из којих су кругова и какви су им мотиви. Многи сматрају да се ти људи углавном регрутују из вехабијског покрета, али познаваоци прилика у Санџаку кажу да није изненађење ако се међу муџахединима нађу и они обријане браде и дугих панталона.
Хасиб Суљовић, муфтија санџачки, каже да су мотиви санџачких бораца непознаница и за људе у Исламској заједници Србије, којој припада. Једино је сигуран да они који у Сирију одлазе то раде мимо верских институција, и са недовољно верских знања.
“Не знам који разлог, који мотиви, која врста могу казати слободно и пропаганде је довела до закључка те младиће да оду тамо. Могу претпоставити да су гледали неке касете, или некакве цд-ове или двд-еве, где се силују жене сиријске, где један младић пун жеље да исправи неправду можда је желео да оде, да спаси ту браћи у те сестре од тога што им се чини”, каже Хасиб Суљовић.
Муфтија Суљовић породицу Кундаковић познаје као изузетно часну. Не зна који су били Елдарови мотиви, али ако је судити по породици, били су искрени.
Новац као мотив
Ипак, у Санџаку се често чује и други део приче. Нови Пазар најмлађи је град у Европи. Али и град у којем влада велика незапосленост. Слично је и у другим деловима Санџака. Зато се неретко новац помиње као један од мотива.
“Неко можда оде тамо и да би зарадио неки динар, јер се спомињу цифре да се даје и до 500 евра по дану ратовања у Сирији, од стране одређених западних сила или арапских земаља”, наводи Хасиб Суљовић.
Иако о Башару ел Асаду нема нимало позитиван став, Муфтија Суљовић каже да је ситуација у Сирији толико недефинисана да се не зна нити кога све има на страни побуњеника, нити какве су им намере.
“Мислим да ово није мудар начин, да учествују наши млади људи, јер многи од њих имају породице, а по исламском учењу да би ти некога помогао у материјалном или било ком смислу, треба поћи од најближег, најпре помоћи своју породицу, па онда родбину, па комшилук”, истиче Суљовић.
Аида Ћоровић каже да се санџачки борци у Сирији могу поделити у две категорије.
“Једна категорија су млади људи који су на неки начин сами себе маргинализовали или их је на неки начин друштво маргинализовало и ово је била, на неки начин, једна врста самопотврде да су урадили нешто у свом животу. Један мањи број њих врбује се, фанатизује се, ради се са њима веома озбиљно. То су људи који имају неку врсту моралног интегритета, који су на неки начин лидери и они имају задатак да даље врбују нове младе људе, и они су нека врста скаута”, сликовито описује Ћоровићева.
Трећи пут
Поделе у исламској заједници најемотивније су се последњих година испољавале у самом Пазару. До те мере да су сукоби између присталица Исламске заједнице Србије Адема Зилкића и Исламске заједнице у Србији Муамера Зукорлића, постали скоро уобичајена појава. Међутим, недавно је група имама, незадовљна радом Зукорлића, одлучила да оснује и трећу исламску заједницу. Или како кажу да уједине постојеће. За сада постоје као Иницијатива за уједињење, а делују и преко невладине организације “Пут средине” коју предводи Сеад Исламовић.
Управо су ту организацију људи блиски Зукорлићу недавно оптужили да је спремна да, посредно, злоупотреби живот младих људи. Представници Мешихата Исламске заједнице у Србији Муамера Зукорлића нису желели да појасне своје ставове. Међутим, у исламској заједници Адема Зилкића не верују у наводе о Сеаду Исламовићу.
Ипак, те оптужбе одбацује Бекир Макић, који је ментор Сеада Исламовића и један од покретача Иницијативе за уједињење.
“Моје дубоко убеђење и став јесте да Сеад Исламовић не шаље момке у Сирију. Зашто – Сеад Исалмовић је мој ученик у средњој школи, Сеад Исламовић је студирао тамо где сам ја студирао и знам шта је могао да научи, Сеад Исламовић је један од најактивнијих имама у Новом Пазару, Сеад Исламовић више окупи на једном његовом предавању, него муфтија на 20 његових предавања, и то је завист челника исламске заједнице према Сеаду Исламовићу”, поручује Макић.
Макић каже да су они који су отишли у Сирију, то учинили сами и да у Санџаку нема регрутних центара, већ да се они који желе да оду повезују преко Интернета.
“То су момци који су џематлије из џамија који клањају, који у друштву слове да су привржени џамији, пратећи дешавања на интернету, одлучили да дају свој допринос онима који се боре за правду у Сирији”, каже Макић, а на питање да ли је њихов пут исправан или не, одговара: “Не осуђујем ниједан гест ако неко оде да невином помогне, осуђујем сваки гест ако неко оде да насиље чини”.
Они који су и Сирију отишли и они су спремни да оду су малобројни – то је још један одговор који смо добили од саговорника у овом граду. Али питање је да ли ће смрт оних као што је Елдар друге мотивисати да учине исто, или ће их одвратити од таквих поступака.
“Још увек један мали број људи, младих људи наклоњених исламу верује да је он херој, још увек они мисле да је он погинуо за праву ствар и кажем, срећа да је је то још увек мали број”, каже Аида Ћоровић. Она, међутим, додаје да тај број може да се повећа.
“Ми живимо у морално потпуно девастираном друштву, живимо у друштву где не постоје инситуције које могу да заштите младе људе и они су препуштени и националистицким деловањима странака, али и врло погубним деловањима многих верским заједница”, наводи Ћоровићева.
Есад Кундаковић је срећан јер је његов син Елдар страдао у акцији ослобађања затвора у којем су мучени невини муслимани. Уверен је да су за његовог сина резервисане највеће верске почасти.
“Замислите осећај кад пет хиљада људи које из дана у дана силујете, иживљавате се над њима, мучите их, изађе на слободу, замислите какав је њихов осећај, кад из очајања једног угледаш светлост слободе. Па зар не вреди за то умрети? Он је један умро, а пет хиљада је ослобођено, или је педесет умрло, погинуло, али је пет хиљада ослобођено, и педесет ће да погину, још пет хиљада ће се ослободити и злочин мора да престане”, каже Есад.
Верује и да су намере оних који би да следе Елдаров пример исте као и намере његовог сина. “Људима је жеља да замуте бистру воду, то мало бистре воде које имамо питке, волели би да још то да нам замуте и да сви пијемо прљаву воду”, каже Елдаров отац.
Која је вода замућена, а која бистра, у овој средини различито се тумачи. Верске поделе и неповерење према верским главарима код неких младих људи, како год их називали, само су појачали уверење да је излаз ван правила, начела и исламских институција. Садашњи епилог је један људски живот.
РТС
