ИСТРАЖИВАЊА на локалитету Анине у Ћелијама код Лајковца, где је откривена римска вила из четвртог века која, према проценама археолога Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву, можда премашује значај грађевина откривених у Гамзиграду и Медијани, ускоро би могла да буду настављена.
Општина Лајковац, наиме, за око три милиона динара откупила је од власника три парцеле, укупно два хектара, на којима се простиру остаци раскошне римске грађевине.
Откривена вила по величини и квалитету градње убраја се међу највеће у Србији и југоисточној Европи! Ископавања, која су археолози започели пре неколико година, одвијају се недалеко од ушћа реке Љиг у Колубару. Вила, процењују, има око 7.000 квадратних метара, а њен цео комплекс, с пратећим објектима, заузима више од 70 хектара!
– Претпостављамо да вила потиче с почетка четвртог века, из времена римског цара Константина – каже археолог Радивоје Арсић из Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву. – Вила је, вероватно, служила за одмор њеног власника који је очигледно заузимао висок ранг у тадашњем Римском царству. Већ на први поглед уочавају се беспрекорна, квалитетна градња, као и раскош објекта, какви су припадали самим царевима и изузетно богатим људима Римског царства.
НОВЧИЋИ ДА је вила на локалитету Анине веома значајна, односно да је припадала некоме веома имућном, потврђује и то да смо открили 150 новчића на стотину пута мањој површини од Гамзиграда, где су археолози пронашли 400 новчића – каже Арсић. – Уз новац, нашли смо бакарну посуду за течност, остатке главе лава, исклесане у камену, која је вероватно била на светилишту, или на неком гробу.
Вила се налази у близини некадашњих путева од Сребренице и планине Рудник. Темељи, дубоки око метар и по, саздани су од камена. Археолози претпостављају да је вила имала и спрат.
– Открили смо кухињу, економски део виле, тражимо дневну собу у којој би, претпостављамо, требало да се налази мозаик који ће нам помоћи да дешифрујемо ко је био њен власник – каже Арсић. – Локалитет је био познат од пре, али нико није ни слутио да је у питању вила грандиозних димензија. На предлог Завода, вила односно овај локалитет званично је проглашен за културно добро.
Анине су, истиче Арсић, раније походили „дивљи“, односно археолози-аматери, у потрази за наводно закопаним благом на том простору. Многи житељи Ћелија годинама су камен из темеља римске виле односили и њиме градили летње кухиње, помоћне зграде, чак и – свињце!
– Увидели смо велики значај овог археолошког локалитета, стога смо из буџета издвојили новац и од ранијих власника купили три плаца на којима се простире римска вила – каже Живорад Бојичић, председник општине Лајковац.
Новости
