Распад Српске напредне странке: Вучић са Љубишом Бухом Чуметом против чланствa СНС

Озбиљан сукоб који пламти у врху Српске напредне странке (СНС) могао би да доведе до убрзаног распада ове политичке партије, која је од свог настанка истовремено и нестајала, што је феномен који још није виден од уводења вишестраначја у Србији. Ма колико то изгледало у овом тренутку, ни расписивање нових, ванредних избора, није далеко! Сукоби унутар напредњака, нису само локалног карактера, али су тамо највидљивији. Председник странке Александар Вучић вероватно неће успети да их наредних месеци стави под контролу, јер је у питању прави рат. Наиме, СНС је дубоко подељена на пет различитих струја. Прва подела у СНС десила се након победе Томислава Николића, на председничким изборима када је Вучић започео његову политичку и медијску маргинализацију. Истражујући сталне сукобе у месним одборима СНС, истраживачки тим Таблоида посебно се бавио стањем у Лазаревцу (Колубари) и Обреновцу, јер су у питању најосетљивије тачке за сваку власт која се појавила у Србији после 5. октобра. Један од разлога жестоких сукоба у странци, свакако је и погубан утицај једног од кључних финансијера странке, заштићеног сведока, Љубише Бухе Цумета.

Међу добро обавештеним људима у политичким странкама и медијима, већ годинама су кружили детаљи о сукобу Томислава Николића и Александра Вучића, који датира још из времена док су били радикали (СРС). Њихов сукоб у СРС наводно је додатно потпиривао лидер те странке Војислав Шешељ, али је Вучић у неколико наврата, врло неубедљиво покушао да демантује овакве тврдње. Када се на последњој слави Српске напредне странке нису појавили председник Србије Томислав Николић и његов син Радомир, такође функционер СНС, сукоб измеду Вучића и Николића био је више него очигледан. Бојкот овог догађаја од стране Николића, уствари је порука упућена Вучићу.

И потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре, Зорана Михајловић, већ дуже времена је у сукобу са најмоћнијим човеком СНС, Николом Петровићем, генералним директором Електромреже Србије. Петровићева моћ је данас већ јавна ствар.

Министарка Михајловић је озбиљно заратила и са делом странке који финансира Љубиша Буха Чуме, а предводи Милорад Грчић, директор Колубаре, када је најавила да ће Бухи порушити све нелегално подигнуте објекте. Поред сукоба са Бухом и Петровићевом фракцијом у странци, Михајловићева је тражила од Вучића да смени и њему драгог Небојшу Стефановића са места министра унутрашњих послова. Овим храбрим потезом, постала је пета фракција СНС-а, а која је заратила са свим осталима истовремено. Храбро (многи кажу и непромишљено) је заузела став да људи који су завршавали дописне школе, преписивали докторате не треба да буду на одговорним функцијама.

-Ја сам се добро помучила за своју диплому – негодовала је Михајловићева после свађе са Вучићем, када су њени захтеви за Стефановићевом сменом одбијени.

Из овог сукоба Стефановић је изашао као победник, али, овај догађај је дубоко сукобио Михајловићеву и Стефановића па они више и не комуницирају међу собом ни службено.

Због (раније) блискости са Вучићем, Зорана Михајловић нема добар однос ни са Томиславом Николићем, који се за сада извукао од Вучићевог свиленог гајтана.

Ни ту није крај свим сукобима у које се Михајловићева упустила. Чепркала је по пословима разних криминалаца, који су раније деловали у њеном ресору. Открила је неправилности и малверзације са дозволама за транспорт које су радили људи Велимира Илића и он сам. Много раније, отворено се сукобила и са Душаном Бајатовићем и Милутином Мркоњићем из СПС-а.

Ипак, ма колико моћно деловала жена коју је Вучић својевремено описао као “булдожер” који је неопходан Влади Србије, да рашчисти област грађевине, њена је позиција недавно ослабљена када су страначке колеге покренуле избацивање њој блиског Саше Мирковића из СНС-а. Извор свих ових конфликта треба потражити у њеној политици “заокрета” према руским енергентима, јер је на делу показала да је прихватила реалност.

Због Бухе, подела и потпуни распад

Извор Таблоида из обреновачке општине који нам је помогао да склопимо слику сукоба унутар СНС-а, тврди и да су лазаревачки и обреновачки одбори, као и места директора ТЕНТ-а и Колубаре кључне тачке око којих ће људи Љубише Бухе и Петровића водити рат наредних месеци. Он такође тврди да је само делимицно тацна информација да је један од познатих Сурцинаца, Милан Наранџиц Лимун, посредовао да Милорад Грциц, данас директор Рударског Басена Колубара (РБ Колубара) добије диплому на приватном факултету Љубише Бухе Цумета. Информацују је, каже он, преко својих људи у јавност послао Бранко Милојевиц, бивши полицајац, данас Грцицева десна рука у Колубари. Таблоидов извор даље каже да су се Неранџиц и Грциц познавали још у време док је други држао пецењару поред зграде обреновацке општине. Истина је и да се њих двојица и данас редовно видају. Истина је и да Неранџиц има заједницке послове са Бухом, али посредовање везано за Грцицево високо образовање обавио је Дејан Димитријевиц власник фирме “Путарац”. Инвестиција у кадрове који се касније постављају на одговорна места јавних предузеца, своди се на то да они по именовању на функцију одмах поцну да намештају послове фирмама блиским са онима који су им помогли да седну на те функције.

У једном тренутку деловало је да је монопол оних фирми које купују угаљ у Колубари разбијен. Објављена је и вест да је ухапшен и власник фирме “Девикс”, Витомир Димитријевиц, испоставило се да његово хапшење није спрецило да фирме њему блиске уду на место на коме је раније био “Девикс”. Тако су фирме фиктивно промењене, али посао завршавају исти људи.

Управо ту је и поента, у именовању директора на место јавних предузеца ТЕНТ и Колубара. Онај ко има свог директора има и послове у тој фирми. Како су ТЕНТ и Колубара фирме из области енергетике, Никола Петровиц сматра да на целу тих фирми треба да буду његови људи. Са друге стране, у Колубари место директора цврсто држи напредњак Милорад Грциц, који је у пословним “комбинацијама” са Љубишом Бухом. Иако делује да Бухини људи цврсто држе Колубару под контролом и ту је дошло до подела.

Цуло се у Колубари и да су се Милорад Грциц и Бранко Милојевиц (шеф унутрашње контроле у Колубари, “дипломирани официр полиције”) сукобили се око једне лепотице у управном одбору. Ово је Милојевица толико разљутило да је користио све везе које је имао да потпомогне Грцицеву смену у месном одбору СНС у Обреновцу. Потом је локалним медијима неуспешно пласирана информација да је Милојевиц, своју супругу запослио у Електродистрибуцији Шабац, како би је што реде видао.

Уговор са “Мацолом”

Наравно, сукоби унутар СНС одбора у Обреновцу и Лазаревцу нису довели до прекида сумњивих послова у ТЕНТ-у и Колубари. Наиме, у Колубари је поново уведена куповина угља преко такозваних “закљуцница”. Овакав нацин куповине је раније укинут, јер се сматрало да процес продаје цини нетранспарентним и да оставља много могуцности за корупцију. Са друге стране, председник општине Лазаревац, Драган Алимпијевиц, цлан СПС-а, који се иницијално није слагао са Грцицем, сада је са њим нашао заједницки језик. Успео је да убаци неколико њему блиских фирми у посао са Колубаром. Добри односи са председником општине Лазаревац су јако битни и за Милорада Грцица, јер је то општина на цијој се територији налази и седиште Колубаре.

У самом Лазаревцу, народ је незадовољан нацином на који Алимпијевиц и његова дружина воде општину, па су активисти Српске напредне странке, покретали питање зашто Алимпијевиц, са давно напуњених 65 година старости, вец једном не оде у пензију. За Александра Вуцица је припремана документација о томе да је Алимпијевиц, заједно са бившим председником општине Лазаревац, Бранком Борицем, раније уцествовао у куповини половног клизалишта, које је плацено далеко више него што му је стварна цена.

Општина је том приликом финансијски оштецена, али је финансијско стање Алимпијевица и Борица из године у годину све боље. У документацији која је спремана као притужба на Алимпијевица, наводи се и да је он презадужио комунално предузеце које је раније водио. Задужио га је наводно толико тако да радници сад не могу редовно да примају плате. Уместо да помогне напредњаке из Лазаревца да смене Алимпијевица, Грциц је са њим успоставио заједницки језик.

Пример колико се сарадња Грцица са локалном влашцу поправила је слуцај пресељења гробља: општинска власт у Лазаревцу, односно Алимпијевиц, оптужена је да је укљуцена у узимање провизија од приватног каменоресца Боре Матијашевица за пресељење гробља из села Вреоци. Инаце, пресељења гробља и становништва у општини Лазаревац су нормална ствар која се обавља због константне експлоатације угља.

Након што је Матијашевицево име споменуто у контексту узимања високе провизије, он је склоњен из посла, а ангажована је друга приватна фирма из Београда. Ова фирма је дала ниску цену за тај посао и вероватно лепу провизију локалним политицарима, али је зато лоше радила. То потврдује и цињеница да је више скупих споменика – надгробних плоца, сломљено вец током транспорта! Због свега овога, Драган Алимпијевиц константно критикован у локалним новинама “Палеж”, које финансира РБ Колубара, односно Грцицева “администрација”. Како је са Грцицем успоставио добре односе, овај му је отворио и врата да може финансијски да помогне “Палеж”, после цега су критике престале.

У папирима достављеним нашој редакцији ово је објашњено народним језиком: “…Милорад Грциц је Драгану Алимпијевицу омогуцио да плати донацију од 736.000 динара листу “Палеж”, а власник “Палежа” је престао да га критикује. Уместо критика уследило је велицање лика и дела, Алимпијевица и Грцица”. Ово тврде и лазаревацки напредњаци.

Док се они жале “централи” Српске напредне странке, на терену је Грциц успео да преко Алимпијевица оствари утицај у свим органима општине Лазаревац. Све ово су као велику неправду схватили локални лидери СНС, Стевиц и Јефтиц који су искористили добре односе са Небојшом Стефановицем министром полиције и помогли да овај изгуби све функције у локалном одбору СНС у Обреновцу. Стевиц и Јефтиц оцекивали су и да Грциц буде смењен са места директора Колубаре, али се то на њихову жалост није догодило. Грциц им није остао дужан, па су по његовој директиви и њих двојицу оцрнили у локалном листу “Палеж”. Све ово би било смешно када би становници општине Лазаревац у којој се вади руда вредна милијарде евра живели пристојно.

На жалост у Лазаревцу, али и у Обреновцу у коме се у ТЕНТ-у производи струја за пола Србије, просецни градани живе прилицно бедно. Истовремено тамошња власт ниже једну за другом промашену инвестицију. Један од примера како је новац нерационално потрошен је изградња нове основне школе и спортске хале у месној заједници Барошевац. Барошевац је добио прелепу велику школу и халу, нажалост у тој месној заједници нема довољно дака да се попуни капацитет такве школе и хале, јер је бела куга смањила број деце у тој месној заједници. Овај податак био је познат и пре градње ових објеката. Да су општинске власти овај новац искористиле за исељене засеока Зеоке у Вреоцима ослободила би се земља за експлоатацију руде. Експлоатацијом би се дошло до још новца па би практицно другацијим распоредом улагања било могуце изградити и школу и преселити Зеоке. Зеоке су могле да буду пресељене у близину нове школе, па објекат не би зврјао толико празан, мада ни у Зеокама нема довољно деце да се такви капацитети попуне…

Грциц злоупотребио положај

Генерални директор, Рударског басена Колубара (Колубара), Милорад Грциц злоупотребио је положај и склопио против законит уговор са фирмом “Секуритон д.о.о.” из Београда, вредан двадесет седам милиона односно 27.353.765,18 динара. Овим уговором Грциц, је “Секуритону” прибавио велику материјалну корист, и могуцност да мимо тендера Колубари продају противпожарну опрему! Опрема не функционише како би требало, утврдиле су струцне комисије Колубаре. Најбољи пример колико је посао противпожарне заштите у Колубари лоше изведен говори пример несреце у којој је жив изгорео рудар Милан Сика. Посао са Секуритоном је против законит и запоцео га је Грцицев претходник, Небојша Церан.

Са фирмом “Секуритон” у време Церановог директоровања, склопљен је уговор о изводењу радова у области против пожарне заштите. Када су поцели са изводењем радова, фирма “Секуритон” је уградивала и против пожарну опрему, а то није било уговорено, нити је било предмет јавне набавке. Јасно је да је на тај нацин Секуритон био у могуцности да јефтинију понуду од других понудаца за радове. Мањак новца од изведених радова “Секуритон” је могао да надокнади екстрапрофитом од против пожарне опреме коју продаје Колубари.

Вредност те опреме је преко двадесет милиона и она далеко превазилази комерцијалну вредност радова. Други понудаци нису ни оцекивали да це моци да се заради на продаји опреме, вец су могли да дају само комерцијалне цене за радове који су били званицан предмет набавке. Ипак, када је у струцном мишљењу Церану саопштено да тако нешто није по закону, он је полако престао да потписује финансијске документе везане за опрему и послове са “Секуритоном”.

На терену су се појавиле и друге компликације јер је део опреме плацен пре уградње и изведених радова, одмах по испоруци. Радови нису адекватно водени у градевинској књизи, а ни предрацуни потребног материјала за уградњу нису одговарали стварним потребама установљеним у току изводења радова. Ипак, 2014. године, вец Грцицевом мандату, “Секуритон” је поцео да уцењује “Колубару” и да тражи да плате сву опрему и све изведене радове. Људи из “Секуритона” навели су у захтевали да им се плате “не уговорени радови” и претили да у противном никада неце потписати техницки пријем објеката. Тим поводом струцњак за комерцијалне послове Колубаре, Игор Смиљковиц, написао је: “…Изводац тражи да му се плате изведени, а не уговорени радови, он је навео и да је Изводац свестан да уговора нема, али да се позивају на њигу изведених радова. Комерцијала не може ретрокативно да закљуцује уговоре. На састанку смо констатовали да је једини нацин за решење наведеног проблема вансудско поравнање…”.

Овај документ је послат Грцицу заједно са дописом који су потписали дипломирани инжењер Никола Митровиц и руководилац центра за унутрашњу контролу одбрану и безбедност Бранко Милојевиц, по занимању дипломирани официр полиције. Милојевиц и Митровиц су у допису навели да је доказано да у неколико слуцајева “Секуритон” уопште није уградио опрему која се наводи у Градевинским књигама.

-У девет позиција било је и вишкова и мањкова, закљуцили су инжењер и бивши полицајац и 08.7.2014. писмено упозорили Грцица. Знајуци за све ово, као и да није по закону да се накнадно склапа уговор о изведеним, а не уговореним пословима Грциц је ипак 25.08.2014. са “Секуритоном” склопио уговор под насловом “Уговор о изводењу додатних радова”, који је у име ове приватне фирме потписао директор Раде Мандиц. Осим Мандица и фирме Секуритон, уговором су обухвацене и фирме “С & Р Магма” и “АР Градња” из Београда које су заступали Ратомир Богетиц односно Предраг Радоњиц.

Поводом овог посла полицијској управи достављен је допис са пратецом документацијом у коме се наводи, да је Јавна набавка бр.П/-2БН, а која је покренута као набавка радова супротно уговору и расписаном тендеру уствари била испорука опреме и уградња опреме, да је вредност опреме и уградња исте далеко превазишла саму вредност уговорених радова. Због свега наведног, фирми “Секуритон” је омогуцен повољнији положај у односу на друге понудаце, што повлаци кривицну одговорност људи који су омогуцили да овакав посао буде реализован. Истице се да су криви генерални директор Милорад Грциц и његов претходник Небојша Церан. Први јер није распсао набавку у складу са потребама, други јер је пристао да плати не уговорене радове.

У документацији која је достављена Таблоиду, наводи се и да фактурисани радови цак немају ни подлогу у градевинској књизи, док су додатни радови које је инвеститор наплатио изведени пре доношења одлуке о спроводењу преговаршког поступка, што је супротно Закону. Поред наведеног доказано је и да су додатни радови изводени без валидне пројектно техницке документације. Наводи се и да функционалност система која је обавеза изводаца (фирма “Секуритон”) по основном уговору није доказана и да је није могуце доказати из разлога што оптицки систем за рану детекцију иницијалних пожара не може да функционише аутоматски због знатно веце запрашености у погону однивоа који је дат у подлогама за израцунавање пожарне опасности при изради пројекта заштите од пожара Сушаре. Такоде, ту је и висока запрашеност погона Сушаре, је таква јер систем отпрашивања никада није показао своју функцију.

То је инаце и предмет слуцаја “Финпнеуматик” који још није оконцан вец је предмет Одељења за привредни криминал полицијске управе Београд и вишег јавног тужилаштва. Функционалност уграденог система “Дренцер” није могуце доказати без резервоара од 500 кубика цисте воде према пројекту и одговарајуце пумпне станице, способне да тако велику колицину воде избаци на сваку коту погона у кратком временско периоду…

А 1.

Унапређен кривац за укидање осигурања од поплава!

Актуелни заменик генералног директора Рударског Басена Колубара, Михајло Петровиц је у време док је ово јавно предузеце водио ДС-ов директор Небојша Церан, заједно са Бошком Попадицем потписао одлуку да се укине осигурање за машине на коповима.

Нови Генерални директор МИлорад Грциц унапредио га је на садашњу функцију, док је раније био техницки директор.

У недавној изјави за медије Петровиц је коментарисао последице поплаве и рекао да сада Колубари требају “пумпе огромног капацитета” да би се исушили копови који су претворени у огромна језера.

Није јасно зашто је Церан са Петровицем и Бошком Попадицем одлуцио, да се укине осигурање за машине на коповима, али је извесно да данас нема никаквог правног основа за накнаду штете од осигурања, док би да није ове одлуке за потопљену механизацију, Дунав платио штету. У документу који су у време генералног директора Небојше Церана потписали Бошко Попадиц (тада руководилац одељења осигурања) и Михаило Петровиц, пише: “…Код свих основних средстава брисати додатни ризик поплава високе воде и бујице”. У спецификацији су наведене све машине у пољима Б и Д, површинског копа, али и у пољу Тамнаве Исток и Тамнаве Запад, који су сад под водом.

А 2.

Понуда у оцајању

Дужни смо да обавестимо јавност да се бивши генерални секретар СРС, Александар Стефановиц, звани Аца Цетник недавно обратио нашој редакцији нудеци да у име Таблоида преговара са Александром Вуцицем. Према његовим рецима, он са Вуцицем данас има коректан однос и могао би Таблоиду да обезбеди повољан статус меду опозиционом штампом. Све то под условом да прекинемо са нападима на Вуцица. Како је Стефановиц објаснио, Таблоид би био и даље опозициона новина и критиковао би власт, али не Вуцица вец искљуциво Томислава Николица. Све ово указује да сукоб на релацији Николиц-Вуциц није толико опасан по СНС јер је њега Вуциц одавно укалкулисао у агенду свог политицког деловања.

Прави изазов за Вучића наредних недеља биће чињеница да су људи из његове екипе откопали ратне секире и кренули у међусобни разрачун.

Вук Станић, Таблод