Влада Србије ће догодине продати Телеком ако добије одговарајућу понуду, покушаће да нађе партнера за Јат, Галенику и Железару, док је члан владајуће коалиције из ПУПС-а Милан Кркобабић најавио приватизацију Скијалишта, Склоништа и Аеродрома „Никола Тесла“.

– За приватизацију су спремна предузећа Скијалишта Србије, Склоништа Србије, Аеродром Београд и Телеком Србије. Од посебног интереса за државу, дакле она која нису још спремна за продају су ПТТ, Железнице Србије и ЕПС – каже потпредседник ПУПС-а и новопечени директор ПТТ-а Милан Кркобабић.

Према сазнањима „Блица”, договор да се ова предузећа догодине продају још не постоји у Немањиној 11, изузев Телекома који неће отићи испод 2,5 милијарди евра

[pullquote_right]Отпремнине за 40.000 људи
Већ од следеће године ће предузећа која су у реструктурирању и која не могу да опстану на тржишту ићи у банкрот. Према сазнањима „Блица”, реч је пре свега о мањим предузећима, док ће се за ИТМ, ИМР, Ресавицу још неко време тражити стратешки партнер. У Влади процењују да би у 170 предузећа где је око 60.000 запослених, њих 40.000 могло остати без посла до јуна 2014. За све њих ће бити обезбеђене отпремнине, јер на томе инсистира Светска банка која је партнер Србији у овом послу. Према проценама Фискалног савета, за социјални програм би требало издвојити барем 300 милиона евра.[/pullquote_right]

Ово међутим није први пут да се помиње продаја предузећа која имају конкуренцију, будући да је Фискални савет раније оценио да су Телеком, Скијалишта и Галеника добри кандидати за приватизацију.

Коначно, Хавијер Суарез из Светске банке је рекао за „Блиц” да се у оквиру зајма од 400 милиона долара разговара о продаји великих комерцијалних државних предузећа у којима држава не жели да задржи удео.

Влајко Сенић, државни секретар у Министарству финансија, каже за „Блиц” да ће држава пре свега покушати да нађе партнера за компаније које су јој терет, а то су Јат, Железара Смедерево и Галеника.

– Очистичемо Јат од дуговања и онда покушати да нађемо стратешког партнера за њега, као и за Галенику. За Железару је интересовање већ показао руски Уралвагонзавод и надамо се да ће тај посао бити успешно окончан – каже Сенић.

Он најављује да ће држава покушати да нађе стратешког партнера и за многа предузећа у реструктурирању. Њих је укупно 170 и судбина ће им бити запечаћена до лета 2014.

Олег Петропавловски, металски аналитичар из руске инвестиционе банке БЦС, оцењује за „Блиц” да Уралвагонзавод у тренутној ситуацији кад цена челика пада на светским тржиштима нема економског интереса да преузме Железару.

– Уколико се УВЗ одлучи да уђе у Железару, то ће пре бити из политичког интереса него економског, будући да је реч о компанији у руском државном власништву која може да подржи неке политичке одлуке које би цементирале односе Русије и Србије – каже Петропавловски.

Кад је реч о другим предузећима, економисти оцењују да држави неће бити проблем да нађе купца за Скијалишта, Склоништа, Аеродром, Галенику, ако се одлучи да их прода, будући да је реч о профитабилним или предузећима која могу да послују са добитком.
– Галеника би вероватно могла да буде профитабилна, а друго је питање што је досад на њеном челу био политички постављен менаџмент коме то није био циљ. Лекови међутим нису роба као свака друга, а ово је једина домаћа компанија за производњу лекова, па би за државу можда боље било да остане у њеном власништву – оцењује економиста Љубодраг Савић.

Према његовим речима, и Јат, кад се очисти од дугова и кад се набави нова флота, макар и кроз закуп половних авиона, може да буде интересантан потенцијалним стратешким партнерима.