Раст де­фи­ци­та те­ку­ћег ра­чу­на од чак 94,4% на 2,09 ми­ли­јар­ди евра

Пре­ма из­ве­шта­ју На­род­не бан­ке Ср­би­је о плат­ном би­лан­су зе­мље за пе­ри­од ја­ну­ар–де­цем­бар 2017, те­ку­ћи ра­чун Ср­би­је на кра­ју про­шле го­ди­не био је у ми­ну­су 2,09 ми­ли­јар­ди евра. То је го­то­во дво­стру­ко, или тач­ни­је – ми­ли­јар­ду евра ви­ше не­го на кра­ју 2016, ка­да је уку­пан би­ланс пла­ћа­ња зе­мље био у ми­ну­су 1,07 ми­ли­јар­ди евра. Про­шло­го­ди­шњи раст де­фи­ци­та те­ку­ћег ра­чу­на од чак 94,4 од­сто до­сти­гао је 5,4 од­сто бру­то до­ма­ћег про­из­во­да, у по­ре­ђе­њу са 3,1 од­сто БДП у де­цем­бру прет­ход­не го­ди­не, за упу­ће­не не пред­ста­вља из­не­на­ђе­ње. Нај­ви­ше му је до­при­не­ло, ка­жу, про­шло­го­ди­шње по­ве­ћа­ње не­га­тив­ног сал­да роб­не раз­ме­не 27,8 од­сто, али и не­ки еле­мен­ти еко­ном­ске по­ли­ти­ке.

– Узрок по­гор­ша­ња про­шло­го­ди­шњег ре­зул­та­та раз­ме­не јед­ним де­лом по­сле­ди­ца је по­ску­пље­ња енер­ге­на­та, сма­ње­ног из­во­за по­љо­при­вре­де, али и ве­ли­ког ја­ча­ња ди­на­ра у дру­гој по­ло­ви­ни го­ди­не, што је до­ве­ло и до ра­ста уво­за по­тро­шних до­ба­ра – ука­зу­је про­фе­сор бе­о­град­ског Еко­ном­ског фа­кул­те­та Ми­лој­ко Ар­сић.

– И због то­га је про­шло­го­ди­шње ја­ча­ње ди­на­ра би­ла не­а­де­кват­на ме­ра еко­ном­ске по­ли­ти­ке. Оче­ки­ва­не по­сле­ди­це су по­гор­ша­ва­ње на­ше по­зи­ци­је пре­ма ино­стран­ству, од­но­сно по­ве­ћа­ње оба­ве­зе вра­ћа­ња др­жав­них и при­ват­них кре­ди­та.

Ми­нус у тр­го­ви­ни ро­бом са све­том на кра­ју 2017. до­сти­гао је 3,98 ми­ли­јар­ди евра, што је де­фи­цит те­ку­ћег ра­чу­на плат­ног би­лан­са „са­мо” две ми­ли­јар­де евра, мно­го се ду­гу­је про­шло­го­ди­шњем су­фи­ци­ту у раз­ме­ни услу­га.  Про­шло­го­ди­шњи из­воз услу­га до­сти­гао је 5,24 ми­ли­јар­де, а увоз је пла­ћен 4,29 ми­ли­јар­ди евра, та­ко да је су­фи­цит од 951 ми­ли­он евра, што је око пет од­сто ви­ше не­го у прет­ход­ној го­ди­ни, знат­но „ис­пе­глао” де­фи­цит плат­ног би­лан­са. Ина­че, сек­тор услу­га у Ср­би­ји све је кон­ку­рент­ни­ји. У пе­ри­о­ду 2014–2017. го­ди­на про­сеч­на го­ди­шња сто­па ра­ста из­во­за услу­га из­но­си­ла је 11,7 про­це­на­та, за раз­ли­ку од про­сеч­ног ра­ста роб­ног из­во­за ко­ји је из­но­сио 10,1 од­сто.

Пре­ма ре­зул­та­ти­ма ис­тра­жи­ва­ња еко­но­ми­сте Ива­на Ни­ко­ли­ћа, уред­ни­ка „Ма­кро­е­ко­ном­ских ана­ли­за и трен­до­ва” (МАТ), услу­ге те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, ком­пју­тер­ске и ин­фор­ма­ци­о­не услу­ге (ИКТ сек­тор) и по­слов­не услу­ге да­ју нај­ве­ћи до­при­нос сма­ње­њу де­фи­ци­та тр­го­вин­ског и плат­ног би­лан­са зе­мље.

Ни­ко­лић на­по­ми­ње да су сма­ње­њу де­фи­ци­та у раз­ме­ни ро­бе у пе­ри­о­ду 2014–2017. услу­ге сво­јим су­фи­ци­том ку­му­ла­тив­но до­при­не­ле 72,1 од­сто, а бр­жи раст из­во­за од уво­за ро­бе 27,9 про­це­на­та. При­том је укуп­на вред­ност раз­ме­не Сек­то­ра услу­га око 3,4 пу­та ни­жа од раз­ме­не ро­бе.

По­зи­тив­ном сал­ду раз­ме­не услу­га у про­шлој го­ди­ни нај­ви­ше су до­при­не­ле услу­ге те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, ком­пју­тер­ских и ин­фор­ма­циј­ских услу­га. Из­воз ових услу­га ла­ни је до­сти­гао 899 ми­ли­о­на евра, што је 21,6 од­сто ви­ше не­го у 2016, а увоз је пла­ћен 426 ми­ли­о­на евра, та­ко да је би­ланс про­шло­го­ди­шње тр­го­ви­не овог сек­то­ра био у плу­су 473 ми­ли­о­на евра.

Пре­ма по­да­ци­ма зва­нич­не ста­ти­сти­ке, из­воз пре­храм­бе­них про­из­во­да је­дан је од нај­ја­чих аду­та Ср­би­је у тр­го­ви­ни са све­том. Про­шле го­ди­не је пре­ма­шио 1,55 ми­ли­јар­ди евра, а по­зи­ти­ван сал­до је до­сти­гао 708,7 ми­ли­о­на евра, што је не­што ма­ње не­го у 2016. Раст услу­га те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, ком­пју­тер­ских и ин­фор­ма­циј­ских услу­га већ не­ко­ли­ко го­ди­на бе­ле­жи „из­у­зе­тан уз­лет”, а у бу­дућ­но­сти мо­же још ви­ше да ра­сте. Та­ко се са ве­ли­ком си­гур­но­шћу мо­же ре­ћи да ће, уз обе­ћа­ну по­моћ др­жа­ве, су­фи­цит у раз­ме­ни услу­га на­ших про­гра­ме­ра за не­ко­ли­ко го­ди­на над­ма­ши­ти по­зи­ти­ван сал­до у спољ­ној тр­го­ви­ни на­ше пре­храм­бе­не ин­ду­стри­је.

У при­лог овој тврд­њи иде и по­да­так да је су­фи­цит у раз­ме­ни услу­га те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, ком­пју­тер­ских и ин­фор­ма­циј­ских услу­га у 2017. са­мо око шест ми­ли­о­на евра ма­њи од по­зи­тив­ног сал­да из­во­за во­ћа и по­вр­ћа, ко­ји је из­но­сио 479,8 ми­ли­о­на евра.

Све зна­чај­ни­ји до­при­нос плат­ном би­лан­су зе­мље и при­вред­ном ра­сту у по­след­ње три го­ди­не до­ла­зи и од услу­га ис­тра­жи­ва­ња и раз­во­ја, про­фе­си­о­нал­ног и ме­на­џер­ског са­ве­то­ва­ња и тех­нич­ких услу­га по­ве­за­них са тр­го­ви­ном. Ни­ко­лић ука­зу­је да из­воз услу­га про­фе­си­о­нал­ног и ме­на­џер­ског са­ве­то­ва­ња у по­след­ње три го­ди­не бе­ле­жи про­сеч­ни го­ди­шњи раст су­фи­ци­та од чак 41,6 од­сто, а у 2017. ова гру­па за­бе­ле­жи­ла је су­фи­цит од 201 ми­ли­он евра, што чи­ни по­ве­ћа­ње од 68 од­сто у од­но­су на исти пе­ри­од 2016. го­ди­не.

И ту­ри­зам у плу­су

За­ни­мљи­во је да је и про­шло­го­ди­шњи тр­го­вин­ски би­ланс ту­ри­стич­ких услу­га био у плу­су 58 ми­ли­о­на евра.  Увоз ових услу­га, од­но­сно за пу­то­ва­ња, ле­то­ва­ња и зи­мо­ва­ња по све­ту пла­ти­ли смо не­знат­но ви­ше од 1,12 ми­ли­јар­ди евра, а стра­ни ту­ри­сти су код нас оста­ви­ли 1,18 ми­ли­јар­ди евра.