Ако се настави раст вредности долара према евру, могуће је очекивати пад вредности динара, изјавио је економиста Бошко Живковић, сарадник „Макроекономских анализа и трендова” (МАТ). На представљању новог броја овог билтена Економског института и Привредне коморе Србије, Живковић је указао да ће висок удео задужења у доларима повећати терет нашег укупног јавног дуга.
Поред повећања трошкова отплате државног дуга, Живковић је казао да ће раст долара Србији учинити скупљим и увоз робе и услуга чије се цене исказују у доларима – пре свега нафте, природног гаса и још неких берзанских сировина.
На наше питање – како Србија може да се заштити од претећих економских неприлика, Живковић је рекао да смо пропустили прилику да се у време задуживања у доларима осигурамо од могућег раста курса ове светске валуте. Према његовим речима, сада нам је на располагању јефтин кредит узет од Уједињених Арапских Емирата од две милијарде евра, али скупљи енергенти ће морати да се плате.
Од септембра 2011. до новембра 2013. године Србија се задужила у „пет рата” за укупно 5,25 милијарди долара. Дуг ће враћати до септембра 2021, са каматом од 5,1 до 7,5 одсто. За три недеље раста долара у новембру 2016. наш јавни дуг повећан је за око 350 милиона евра.
– Раст долара због повећања базних каматних стопа у три наврата током ове године промениће токове капитала – каже Живковић. Основни ток новца кретаће се из Европске уније у САД, док ће се улагања из ЕУ у друге земље смањити. Нова администрација САД најављује инвестиције у инфраструктуру и производњу оружја, а унутрашња штедња није довољна за финансирање. Зато је реално очекивати агресивнију политику каматних стопа Феда. Преусмеравање токова капитала ће погодити и многе земље у развоју које немају извоз енергената и других берзанских производа чије цене расту. Јачина утицаја раста долара на поједине земље, осим од тога шта извозе, зависиће и од од удела долара у њиховом дугу.
Треба узети са резервом последњу прогнозу ММФ-а од средине јануара ове године да ће се убрзати раст светске привреде у 2017–2018. на 3,4 процента у развијеним и 3,6 у земљама у развоју, сматра Живковић.
Политичке промене у другој половини 2016. су разбиле стварни или привидни консензус о користима које доноси међународна економска интеграција. Протекционизам ће повећати постојеће глобалне неравнотеже – презадуженост, дефицити текућих рачуна биланса плаћања, спољнотрговински и буџетски дефицити. Ако се ови дефицити комбинују са наглим променама курсева главних валута, уследиће убрзано затварање привреда водећих земаља.
Смањивање извозне тражње, смањиће продуктивност и дохотке у развијеним и земљама у развоју. Развијене земље са мањком унутрашње приватне тражње, као што је већина земаља ЕУ, мораће да убрзају унутрашње реформе (презадуженост привреде, контаминирани биланси банака), или да прихвате ниске стопе раста комбиноване са убрзањем инфлације.
Земљама у развоју, чија су предузећа презадужена, а банке пате од високог процента ненаплативих кредита, у условима отежаног приступа финансијским изворима, прети смањивање дотока капитала и брзи губитак вредности националних валута.
Геополитички фактори који негативно делују на економски раст се умножавају, а главни ризици су локални и регионални ратови, масовно избеглиштво.
Аутор: Александар Микавица, Политика.рс
