Произвођачи и трговци тврде да немају више простора да трошак раста курса пребацују на себе
Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић греши када каже да се слабљење динара пре или после неће прелити на цене, оцењује Топлица Спасојевић, власник ИТМ-а. Ова ситуација подсећа на прву половину 2010. године када је бивши гувернер Радован Јелашић такође истицао како је основни циљ Народне банке одбрана цена рачунајући да у кризи због пада тражње произвођачи и продавци неће посезати за поскупљењима. Већ половином 2010. стварност га је демантовала.
– Нико није луд да купује робу или сировину по курсу од 110, а продаје по 100 динара. Ево, видећете шта ће се десити. Ако мени падне тражња за неком робом, мање ћу је увозити или ћу престати да је купујем. Произвођачи и трговци немају више простора да трошак раста курса пребацују на себе. Да су у НБС погледали билансе предузећа, све би им било јасно. Нема више тих зарада као некад. Највећи део предузећа неће преживети ову годину – каже Спасојевић.
У години која је неславно почела, када се очекује привредна стагнација, а уз то је још и фебруар донео рестрикције струје и мразеве, слабљење динара за многе предузетнике дошло је као електрошок. Према Спасојевићевој оцени, у највећем проблему су произвођачи који су инвестирали новац да би покренули производњу. Сада су им трошкови отплате зајма драстично порасли, а тражња за робом пада.
– Нама је веома важна стабилност националне валуте и овакве осцилације у кратком року су убитачне за привреду – каже наш саговорник.
Сваки пут кад привредници почну да збрајају губитке због курса, из НБС обично стигне питање зашто се нису заштитили од валутног ризика такозваном терминском куповином девиза. Тиме ће им курс постати предвидљив, а и смањиће губитке, истичу обично у централној банци. Спасојевић, ипак, каже да је та идеја тешко применљива у пракси.
– Није то тако једноставно као што они мисле. Није ту реч само о једној трансакцији. Дневно имамо и по стотину трансакција. Не можемо нон-стоп да се „хеџујемо” – искористио је Спасојевић стручни термин за заштиту од валутног ризика. – То би значило да бисмо стално морали да потписујемо терминске уговоре. Али, проблем је то што нико у Народној банци нема један дан искуства у привреди и зато то може да саветује.
Драгољуб Вукадиновић, председник „Металца” из Горњег Милановца, рачуна да ће се курс стабилизовати на нивоу од око 110 динара за евро. Како каже, још није рачунао губитке, али драстичне промене вредности курса у релативно кратком року никоме не одговарају.
– Упркос свему, нисмо повећавали цене, нити ћемо их повећавати, јер очекујемо неку врсту стабилизације девизног тржишта – каже Вукадиновић и додаје да се на тржишту већ осећа пад тражње.
Цене неће повећавати ни Душан Кнежевић, генерални директор месне индустрије „Златиборац”. С обзиром на то да углавном послује на домаћем тржишту, највише им како каже одговара стабилан курс.
– У јануару нам је благо опала продаја, што је, иначе, последица сезонског фактора. Могуће је да је то делимично и због слабљења динара опала тражња – каже овај привредник.
Јелена Петровић, експерт за развој производа Фолксбанке, каже да је само у кратком року исплативије штедети у динарима, због веће камате и очекиване депрецијације динара у наредном периоду.
– Тренутна просечна каматна стопа на тромесечно орочење у динарима износи 9,31, а на евре 3,48 одсто. Након истека три месеца, клијент који је орочио хиљаду евра добиће камату од 7,83 евра, а онај који је орочио 106.273 динара (средњи курс динара од почетка године био је 106,273 динара) по поменутој камати добиће нето камату у износу од 2.473,50 динара или 22,60 евра – каже Петровићева.
А. Телесковић – Ј. Рабреновић
———————————————————–
Павичић: Позитиван пад курса домаће валуте
Почасни председник компаније „Таркет” Никола Павичић оценио је да је годинама „вештачки одржаван” јак динар и да сада због слабијег прилива девиза из иностранства „логично долази време у коме ће динар, без обзира шта Народна банка буде предузимала, слабити”.
„Од слабљења динара имаће користи извозници, а ако они имају користи онда ће користи имати и Србија, јер без извоза нема шанси за будућност, а од слабљења динара, такође, користи имају људи који имају девизну штедњу у Србији”, рекао је Павичић. „Са нереално јаким динаром ми убијамо извоз и раст, а на тај начин онеспособљавамо земљу да враћа дугове и затварамо радна места. Само растом извоза можемо враћати дугове и можемо повећавати запосленост људи”, додао је он.
Према речима Павичића, „држање и брањење курса помаже само онима који су из јаког динара извукли јако велику корист, увозницима и дужницима”.
Уколико немамо одговарајући извоз, дужници не могу да враћају дугове и само нам експорт може донети нове девизе „и земљу спасити у овој ситуацији”, истиче Павичић.
Он тврди да је, дугорочно гледано, губљење вредности домаће валуте позитиван процес, јер „ми дуго година држимо јак динар и не можемо преко ноћи доћи до реалног курса”.
Политика/Танјуг
