Према подацима Републичког завода за статистику, вредност промета робе у трговини на мало у 2016. години била је већа него у претходној за 7,5 одсто. Промет хране, пића и дувана у прошлој години реално је повећан за 7,9 процената, а продаја горива на бензинским пумпама за 5,7 одсто.
Да ли прошлогодишњи раст вредности промета робе значи да нам је и стандард толико скочио?
Економисти указују да статистички подаци о кретању промета робе у трговини на мало нису поуздан показатељ кретања личног стандарда. Међутим, иако већина грађана, по обичају, неће у то поверовати, наши саговорници указују да нам је стандард лане ипак порастао, иако „прилично скромно”.
Просечна плата у 2016. била је већа за 2,6 одсто него у претходној години. Том расту више је допринело повећање просечне зараде у приватном сектору од 6,5 одсто, него раст плата у јавном сектору од два одсто, док су пензије „тиховале”.
Иван Николић, уредник „Макроекономских анализа и трендова” Економског института, лањско повећање вредности продаје у трговини на мало за 7,5 одсто тумачи као последицу три чиниоца.
– На прошлогодишњи раст промета утицало је и повећање просечне плате од 2,6 одсто, али тај раст зарада није био пресудан за повећање промета – каже Николић. – Статистика је забележила и повећање запослености у приватном сектору, али је због смањења броја запослених у јавном сектору укупна маса зарада имала симболичан раст од 0,5 одсто. На прошлогодишњи раст промета значајније је утицао раст одобрених кредита банака становништву чак за трећину, као и легализација дела трговине, на црно, што је довело до повећања прихода буџета од ПДВ и акциза.
По мишљењу Милојка Арсића, уредника „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке, баш због тога што подаци о кретању промета у трговини на мало у последње две године у значајној мери обухватају и ефекте сузбијања сиве економије, они нису добар показатељ кретања стандарда грађана.
– Кретање стандарда не може много да се разликује од кретања плата и пензија, које збирно учествују са више од 80 одсто у финансирању приватне потрошње – указује Арсић. – С обзиром на то да су плате у 2016. реално порасле за 2,6 одсто, док су пензије мировале, тако да је њихов укупан просечан раст износио око 1,6 одсто, једини извор финансирања потрошње који је имао нешто бржи раст били су одобрени кредити банака грађанима, реално повећани за око шест одсто, али они немају високо учешће у изворима финансирања потрошње.
Према подацима Удружења банака, просечна задуженост становника Србије банкарским кредитима и лизинг уговорима повећана је са 897 евра у 2015. на 986 евра у 2016. години.
Кретања промета у трговини на мало, додаје Арсић, није добар показатељ кретања стандарда и због тога што се само 40 одсто потрошње грађани остварује у продавницама и самоуслугама. Промет робе на мало не обухвата потрошњу услуга, као што су комуналне, саобраћајне, телекомуникационе, угоститељске, туристичке, здравствене, образовне, културне и друге. Као ни потрошњу сопствених производа у пољопривредним домаћинствима.
– Добар показатељ кретања стандарда грађана је приватна, лична потрошња, која представља део бруто домаћег производа, а обухвата све категорије потрошње – указује Арсић. – Приватна потрошња је, према званичним прелиминарним подацима, прошле године порасла за мање од један одсто, што значи да је стандард грађана у 2016. порастао, али скромно.
Занимљиво је да, према статистичком графикону, опоравак промета у трговини на мало почиње од јануара 2015, иако је баш тада ступио на снагу закон о смањењу пензија и плата у јавном сектору?
– То је помало необично, јер су плате у 2015. опале за 2,1 одсто, а пензије за 5,2 процента – објашњава Арсић.
– Тако да би се и тај раст промета могао објаснити преласком дела трговине из сиве у легалну зону. Подаци о наплати ПДВ током последње две године потврђују да је у том периоду дошло до сузбијања сиве економије. Према томе, висок раст промета од почетка 2015. године пре би се могао тумачити као резултат сузбијања сиве економије, него као показатељ значајног раста стандарда грађана.
Стандард нам је брзо растао до 2009, а потом је дошло до његовог суноврата. Да ли је могуће поновити тај „модел раста”?
Лична потрошња грађана је реално повећана у периоду 2001–2008. за око 60 процената, и то је једини период у последње три и по деценије у коме је стандард грађана значајно порастао – каже Арсић.
Али, његов раст је једним делом остварен на дугорочно неодржив начин – трошењем прихода од приватизације, убрзаним задуживањем грађана код банака и јефтиним увозом који је омогућен политиком прецењивања динара.
Резултат такве политике био је дугорочно неодржив раст спољног и фискалног дефицита, који су претили да земља гурну у платнобилансну кризу или кризу јавног дуга. Такав модел раста не би требало примењивати у будућности. Основни покретач раста треба да буду инвестиције којима ће се изградити нови производни капацитети.
Економисти су јединствени у ставу да одржив раст стандарда Србија може да оствари само повећањем бруто домаћег производа, као вредности свега створеног. У случају Србије, услов за знатнији раст стандарда је да БДП у дужем временском периоду расте по стопи од четири до пет одсто. За такав брз и одржив раст потребне су високе инвестиције од око 25 одсто БДП, које би се у већој мери финансирале из домаћих средства.
У прошлој години вредност укупних инвестиција достигла је 19 процената БДП.
Аутор: Александар Микавица, Политика.рс
