Београд — Цене прехрамбених производа у просеку би могле да буду повећане за четири до пет одсто, узимајући у обзир и кретање курса и евентуално повећање ПДВ-а.
Повећање пореза на додату вредност допринело би даљем паду потрошње основних прехрамбених производа, јер би пало на терет грађана, зјавио је стручњак Привредне коморе Србије Војислав Станковић.
Он је каже да ће раст цена прехрамбених производа делимично ублажити прогнозирана добра родна година и нешто обимнија и квалитетнија понуда, иначе би “оне биле много веће”.
Станковић каже да на кретање цена хране делују тржишни закони понуде и тражње, али и кретање курса, ” ово дивљање курса и пад вредности динара у значајној мери угрожава и цене”.
Он је прецизирао да ће цене само због курса бити више за два до четири одсто.
Напоменуо је да ПДВ за прехрамбене производе у Србији тренутно износи од осам до 18 одсто, а трговачке марже за основне животне намирнице су у претходном периоду биле сведене, односно контролисане.
И поред тога, како је Станковић упозорио, куповна моћ становништва је била изузетно ниска, тако да је храна учествовала у личној потрошњи са више од 42 одсто.
Станковић је нагласио да такви подаци указују да је храна била главна ставка у породичном буџету грађана, због чега су неки од њих морали да се одрекну куповине неких других производа или неких садржаја као што су културолошки.
“У том смислу било би умесно, иако је то непопуларно у тржишним условима привређивања, да се настави са контролисаном маржом, барем за основне прехрамбене производе”, оценио је он, додајући да је потрошња тих артикала изузетно ниска, “најнижа у Европи”.
Станковић је напоменуо да годишња потрошња млека по глави становника у Србији износи 57 литара, уља 11 литара, шећера 11,8 килограма, а свежег меса око 44 килограма.
“У овим кризним условима треба водити рачуна о даљем паду животног стандарда становиштва које је на самим маргинама издржљивости”, нагласио је он, подвукавши да се то нарочито односи на одредјене категорије становништва – пензионере, незапослене, младе и запослене који не примају редовно плате.
Према његовим речима, мања тражња на домаћем тржишту и пад куповне моћи утиче и на мању производњу поједних производа, па чак делимично и на резултате извоза, јер без економије обима нема ни значајнијег извоза.
Танјуг
