Након пријаве да радници Војномедицинске академије (ВМА) у Београду годинама раде на привременим и повременим пословима, Радник.рс се обратио инспекцији рада, али је добио одговор да ова инспекција није надлежна да контролише рад на ВМА.
Рад у војним установама контролише само Инспекторат одбране који није одговорио на питања Радник.рс због чега радници годинама раде по уговору о привременим и повременим пословима и колико радника ради на овај начин, али су одговорили да је ангажовање ових радника по закону.
„Немам слободан дан. Плата ми је 19.000 динара“
Порталу Радник.рс обратио се радник ВМА немедицинске струке који тврди да неколико година ради по уговору о повременим и привременим пословима. Уговор, како каже, потписује на сваких шест месеци. Порталу се обратио под заштићеним идентитетом.
„Немам плаћени ноћни рад, а радим и празницима, што такође није плаћено“, каже он.
Други радник ове установе потврдио је ове тврдње наводећи да је у једном периоду радио на ВМА преко омладинске задруге „Скадарлија“. Он је такође тражио да заштитимо његов идентитет.
„Немам боловање, немам годишњи одмор, не плаћа ми се превоз, немам слободан дан. Плата ми је 19.000 динара“, каже он.
Он наводи да му је у првом уговору о привременим и повременим пословима који је потписао писало једно радно место, да би по истеку овог уговора потписао други уговор у ком је наведено радно место са другим именом, али да ради исти посао.Обавеза исплате минималне зараде не постоји ка радницима који раде по привременим и повременим пословима.
Инспекција рада није надлежна
Радник.рс је на основу жалби радника поднео пријаву инспекцији рада (Министарству за рад) тражећи да провере да ли су радници по закону ангажовани годинама на повременим и привременим пословима на ВМА.
У одговору Министарства се наводи да је пријава коју је поднео Радник.рс прослеђена Инспекторату одбране, при Министарству одбране као надлежном органу јер „Министарство одбране обавља инспекцијске послове преко Инспектората одбране у вези са извршавањем закона у области и од значаја за одбрану .. те планова и мера државних органа и организација Војске Србије“.
Радник.рс се након тога обратио Министарству одбране са питањем да ли су контролисали рад на ВМА, да ли шаљу обавештења подносиоцу пријаве о спроведеном надзору, као и да ли то што инспекција рада не контролише рад на ВМА значи да не постоји спољна контрола војних установа.
На ова питања, Министарство одбране је проследило штур одговор: „Инспекторат одбране Министарства одбране врши инспекцијски надзор и редовне контроле рада и ангажовања лица у Војномедицинској академији. До сада није било уложених примедби, а ангажовање лица по уговору о повременим и привременим пословима у ВМА обавља се у складу са Законом о раду“.
Радник.рс упутио је и додатна питања: колико радника на ВМА је ангажовано на привременим и повременим пословима, због чега су радници ангажовани на овај начин, да ли радници раде по уговору о повременим и привременим пословима због примене такозване забране запошљавања. Одговор нисмо добили.
Радници који раде по уговору о повременим и привременим пословима немају право на годишњи одмор, боловање, накнаду за прековремени рад и друга права из радног односа.
Синдикати: Упознати смо са проблемом рада на пп пословима
Драган Мотић, председник Синдиката Слога ВМА, за Радник.рс каже да је упознат са тим да постоји одређени број немедицинских радника који годинама раде на ВМА преко привремених и повремених уговора.
„Нажалост, они не могу бити чланови синдиката јер немају уговоре о раду. Ми им помажемо колико је у нашој моћи. Званично ми им не можемо много помоћи“, каже он.
Мотић наводи и да синдикати, као и новинари, не могу да добију много информација од ВМА.
„Не можемо да дођемо до информација ни колико има радника јер је ВМА при Министарству одбране. Ми смо тражили различите информације, али нам је ВМА ретко када одговарао“, тврди он.
Према његовим сазнањима, инспекција рада никада није контролисала ВМА, док са радом Инспектората одбране није упознат.
Према речима Мише Крага, председника Синдикалне групе ВМА Војни Синдикат Србије, тачно је да одређени број радника на ВМА раде више година под тешким условима на повременим и привременим пословима.
„Они који раде по уговорима о привременим и повременим пословима на ВМА су чистачице, домари, физички радници, дакле, немедицински радници. Колико знам били су ангажовани путем омладинске задруге до прошле године, док сада раде директно за ВМА“, каже он.
Краг наводи и да ови радници немају основна права, као што је боловање и годишњи одмор, као радници који раде по уговору о раду.
„Колико знам њихове плате су од 17 до 22.000 динара. Они не добијају накнаду за превоз, а неке од њих превоз кошта и по 6.000 динара месечно јер долазе да раде на ВМА из места ван Београда међуградским превозом“, објашњава он.
Он каже и да је Војни синдикат више пута захтевао од Министарства одбране да регулише њихов статус јер они који имају око 30 година, у годинама су када требају да формирају породицу када немају ни сталан посао.
„Наши захтеви нису прихваћени“, каже Краг.
ВМА без спољне контроле
„Ово није први пут да се Министарство одбране, односно ВМА, позива на Закон о одбрани да би онемогућило спољни инспекцијски надзор“, каже истраживачица Београдског центра за безбедносну политику Катарина Ђокић.
Она наводи да је Омбудсман у Годишњем извештају из 2016. године (стр. 253) указао на сличан проблем спољне контроле на ВМА.
„Заштитник грађана је на основу навода из притужби грађана сазнао да је ВМА онемогућила спровођење надзора здравственом инспектору јер је ‘након измена Закона о одбрани, спровођење надзора прешло у надлежност Инспектората одбране’. Тада је Заштитник препоручио да се постојеће решење у Закону о одбрани промени, до чега није дошло и та препорука се понавља у извештају Заштитника за 2017. годину“, каже она.
Ђокић каже је Законом о одбрани дато много надлежности Инспекторату одбране за који се поставља питање да ли има капацитета да контролише све – од дискриминације до оперативних способности јединица Војске Србије.
„Осим тога, ако детаљније погледамо спорни члан 16 Закона о одбрани, он само прописује шта би Инспекторат одбране као орган унутрашње контроле требало да ради, што не значи аутоматски да то издваја Министарство одбране из надлежности свих других инспекција (рада, буџетске, здравствене, итд). Овакво тумачење може у том смислу да буде опасан преседан који враћа систем одбране у време пре увођења цивилне контроле“, наводи она.
Ђокић каже и да је Београдски центар за безбедносну политику поднео захтев Министарству одбране да доставе информацију о броју запослених у Инспекторату одбране. У одговору тог Министарства наводи се да је та информација има ознаку „строго поверљиво“, те се не може доставити овој невладиној организацији.
„Иначе, Повереник за информације од јавног значаја поднео је захтев за оцену уставности члана 102. Закона о одбрани на који се Министарство одбране позвало када је одбило наш захтев и прогласило број запослених у инспекторату тајном“, каже Ђокић.
(извор: радник.рс/Соња Гочанин)