Рат против мафије улази у завршну фазу. Уз вође криминалних кланова, на удару су полицајци, судије, тужиоци, адвокати и њихови заштитници из извршне власти. Састав следеће владе, али и притворске јединице у Централном затвору, зависи од Еуропола и америчке службе за борбу против нарко трафикинга ДЕА. Стране службе ће одлучити да ли ће Небојша Стефановић, Александар Вулин, Зорана Михајловић, Златибор Лончар, Синиша Мали и још неки досадашњи министри добити мандат или ћелију. Сигурно је само једно – од Александра Вучића не могу да очекују помоћ. Он не може да помогне ни себи, а и кад би могао, не би хтео да заштити сараднике из врха напредњачког картела.
Избори су завршени пре месец и по дана, а политичка сцена мирује. Страначки лидери се ни не баве конституисањем новог скупштинског сазива и избором нове владе. Нема потребе, одлуке ће донети амерички амбасадор Кристофер Хил и његови сарадници из балканске централе ДЕА у Љубљани. На кадровска решења неће утицати партијска припадност и професионалне способности, него снимци и транскрипти дешифрованих порука с апаликација Анем и Скај, које су коришћене у комуникацији појединаца из врха картела Александра Вучића.
Обрачун с организованим криминалом у Србији улази у последњу фазу. После разбијања клана Вељка Беливука, стављања на америчку „црну листу“ Звонка Веселиновића и хапшења Дарка Шарића стекли су се услови за чистку политичког врха те мафијашке пирамиде. Стране службе – америчка ДЕА, Еуропол и Еуроџаст – имају све потребне доказе за политичку компромитацију и покретање кривичних поступака против Вучића и његових најближих сарадника. Тога су свесни и многи функционери Српске напредне странке и министри у досадашњој влади. Сваки од њих зна шта је радио, у какве послове се уплео и по чијем наређењу. Такође, многи су тек сада схватили да их Вучић, и кад би могао, неће заштитити.
Вучић је недавно криминализовао Марка Парезановића, првог оперативца Безбедносно информативне агенције, опружбом да је сарађивао са Дарком Шарићем. Парезановић је признао да је од Шарића добио сат вредан 250.000 евра, али да је тај однос изградио са знањем и одобрењем колега из БИА и државног врха. То му је, засад, сачувало главу. Медији су ућутали, а истрага је паузирана, не да би се заштитио Парезановић већ да се не открију трагови који повезују Вучића, Братислава Гашића и Дарка Шарића.
Иста врста политичке, правосудне и медијске тортуре чека Александра Вулина. Иако је, попут Парезановића, годинама беспоговорно извршавао налоге Вучића, Вулин је стављен на листу за одстрел. Политичка хајка је покренута у напредњачким медијима најавом његове елиминације из извршне власти и склањањем у Кину, на место амбасадора. „Ако ја не будем министар, то значи да ће владу саставити страни амбасадори“, одговорио је Вулин. Указујући на праве господаре Србије директно је прозвао Вучића.
Уместо јавне полемике, Вучић је на Вулина пустио своје политичке и медијске кербере. Напредњачки функционери и власници дневних новина, који до јуче нису смели да писну против Вулина, интензивно га оговарају по кафанама. Данас по кафанама, сутра ће на насловним странама да га описују као наркомана и заштитника косовских криминалаца.
За разлику од Парезановића и Вулина, који су дискретно, али довољно јасно, истакли намеру да одговорност поделе с Вучићем, Небојша Стефановић примењује другачију одбрамбену тактику. Од средине 2019. године, кад је, по наређењу америчких служби, из Министарства унутрашњих послова отерао Дијану Хркаловић, Стефановић је изложен свакој врсти компромитације. Осим лажне факултетске и докторске дипломе, на терет му је стављена афера са шверцом оружја из „Крушика“, у којој је главну улогу имао његов отац Бранко Стефановић.
Вучић је преко Војислава Шешеља пласирао тврдње да је Небојша Стефановић наручио убиство Шарићевог адвоката Мише Огњановића, који је, наводно, поседовао досије с доказима његових криминалних и корупционашких афера. Небојша Стефановић је оптуживан да је, као министар полиције, припремао државни удар и да је незаконито прислушкивао Александра Вучића и чланове његове породице.
Осим страначких колега, за сарадњу с Беливуком оптуживали су га полицијски функционери Илија Милачић и Горан Папић, па и најближи сарадник Александар Папић. Те оптужбе недавно је потврдила Хркаловићка. Стефановић све то игнорише или демантује површним изјавама. Иако зна да иза тих напада стоји Вучић, не узвраћа ударце. Наравно, Стефановић није слободан човек, мора да се понаша онако како то од њега траже његови заштитници из страних служби, којима је кориснији у власти.
Стефановићеву тактику примењује и Златибор Лончар. Вучић тврди да се од Лончаревих изјава, откривених у Скај телефонима Беливука и Шарића, може направити сценарио за филмски хит попут Кополиног „Кума“. На основу тих Вучићевих изјава, међу напредњацима је створено уверење да ће Лончар бити први министар који ће завршити иза решетака. Лончар има богато искуство у обрачунима те врсте, а има и подршку својих људи из врха БИА, као и из британских служби.
Захваљујући њима опстао је на слободи упркос бројних сведока и доказа сарадње са земунским кланом. Сад може само да се нада да ће се опет провући без казне, зато се притајио и не одговара на Вучићеве најаве коначног обрачуна.
Дуг је списак кандидата из врха власти за кривични прогон због корупционашких афера. Можда их нема у транскриптима комуникације преко Скај телефона, али постоје бројни докази спорних послова Ане Брнабић, Синише Малог, Дарије Кисић Тепавчевић, Вање Удовичића, Александра Шапића и других напредњачких страначких и државних функционера. Прво место заузима Зорана Михајловић. Њен постпис је на свим крупним корупционашким пројектима.
Зорана Михајловић је организовала, одобравала и оверавала скандалозне грађевинске пројекте, нарочито око Коридора Србије. Послове на намештеним тендерима и у непосредним договорима, с драматично надуваним ценама, уступала је фирмама чији власници припадају партији и братији.
Она је потписала и уговор с арапском компанијом Игл Хилс, која је већински власник „Београда на води“, најскупљег и најуноснијег корупционашког и криминалног пројекта који је спровео Александар Вучић. Михајловић је укључена и у многе афере које су уништиле Електропривреду Србије. Она је била ангажована око Рударско-топионичарског басена Бор, који је предат кинеској компанији Зиђин. Њени потписи се налазе и на уговорима и дозволама фирми које су подизале мини хидроелектране у српским планинским парковима природе, па и на онима који су омогућили Рио Тинту да почне припреме за ископавање литијума у Јадарској долини.
По Вучићевом налогу, Михајловић је недавно обавила нови круг преговора са Сајмоном Томсоном, председником компаније, и Јакубом Стаусхолмом, извршним директором Рио Тинта. Као што је Томсон изјавио за Ројтерс „избори у Србији су завршени, више не стоје на путу, па можемо поново да покренемо преговоре с Владом Србије о пројекту ‘Јадар литијум’, који је вредан 2,4 милијарде евра, а може да задовољи 90 одсто тренутних европских потреба за литијумом“
. Михајловић такође тврди да је тај пројекат „веома важан за економски развој Србије“. Још је важнији за Вучића, који је с менаџерима Рио Тинта склопио договор по коме ће му бити исплаћено 500 милиона евра у три рате. Провизију ће добити и Михајловићева. Добиће и прилику да на суду одговара за учешће у свим крупним корупционашким аферама. Она се на то спрема прикупљањем доказа, за које се нада да ће јој користити да пребаци одговорност на сараднике. Међутим, као и већина компромитованих страначких и државних функционера, и Михајловићева, бар засад, не жели да јавно окриви Вучића, иако је свима јасно да она не би хтела и смела ништа да предузме без његовог наређења или одобрења.
Нико није успео да се одбрани надом у Вучићеву милост. После хапшења Предрага Колувије и откривања афере „Јовањица“, то је покушао Слободан Миленковић, звани Мали Сента, бивши начелник одељења за борбу против наркотика МУП-а Србије. Иако је пристао да пред полицијском камером каже да „браћа Вучић немају никакве везе с Колувијом“, то га није спасло прогона. Напротив, разрешен је дужности, а Вучићеви медији су га провукли кроз блато, оптужујући га за радњу с нарко-дилерима, па и с проституткама.
Вељко Беливук и Марко Миљковић, вође клана који је оптужен за пет убистава, продају дроге и силовање, нису наивни као политичари и полицијаци. У истрази су негирали наводе из кривичне пријаве и признали да су радили по налогу Александра Вучића, у његовом и интересу СНС-а. Беливук је открио да се с Вучићем састајао у једном приватном стану на Звездари, као и да је добијао и извршавао наређења о рушењу зграда у Савамали и притисцима на таксисте који су штрајковали. Беливук и Миљковић су открили везе с Вучићем, Вулином и другим појединцима из власти, све уз тврдње да поседују аудио и видео снимке који то могу да докажу. Искази и докази су њихова полиса осигурања, бар да живи дочекају почетак суђења.
Још тврђи и агресивнији од њих био је Славиша Кокеза. Кад су га режимски медији оптужили за шверц преко царине, у коме је згрнуо 640 милиона евра, као и да је припремао атентат на председника државе, Кокеза је Вучићу послао кратку, али јасну поруку: „Не дирај ме, обрисаћу те“. Вучић је схватио претњу и престао да „дира“ Кокезу, који је наставио да несметано развија своје пословне комбинације.
За све злочина напредњачког картела одговаран је Александар Вучић. Сад, кад стране службе своде завршни рачун, Вучић ће покушати да за све окриви најближе сараднике. Док своју слободу намерава да откупи политичким уступцима западним центрима моћи, одговорност за криминал и корупцију пребациће на извршиоце његових налога. Да би спасао себе, Вучић је спреман да жртвује и брата Андреја, па где неће Вулина, Стефановића, Лончара или било кога другог. Тек ће да се види ко ће и колико жестоко да му се супротстави и да га повуче са собом на дно, али не треба сумњати да ће бити много сведока сарадника, који ће раскринкати улогу Александра Вучића у уништавању Србије.
А.
Иду ћутке на робију
Сви до сада ухапшени из Вучићевог картела заклињу се њему на верност. Иако знају да их он води у затвор, нико да подели одговорност са њим, његовим братом и сином. То су једино учинили Беливук и Марко Миљковић.
Што су заклињања да служе Вођи већа, он их више гази. Ко се супротстави, остаје на слободи. Вучић се повлачи, као псето.
Када је Милошевић својевремено сменио моћног шефа тајне службе Јовицу Станишића, јер је Мира Марковић хтела да му се освети, Станишић је издао саопштење: “Све што је до сада радила Служба и ја као њен начелник, било је по налогу председника Милошевића“. Тако се спасио прогона.
