Хроника

РАСУЛО: Вучићеви “реформатори” примају највеће плате из буџета Србије

У јавности се све чешће говори о смањену плата у јавном сектору. Предложене су мере да се плате смање до 10% за око 800.000 грађана који плате примају из буџета. Међутим, није исто када од 40.000 динара одузмете 10% и када од 500.000 динара одузмете 10%. Хајде да видимо ко из буџета прима највеће плате.

Највећу буџетску плату има врло способни Душана Бајатовића који из буџета прима 579.181 динара као члан Надзорног одбора у подземном скалдишту гаса “Банатски двор”. Он још прима паушал од 30.354 динара за функцију народног посланика.

Међутим, Бајатовић прима још 1.417.679 динара месечно као члан Управног одбора фирме “Југоросгас”. Тај новац се не исплаћује из буџета, већ из сопствених прихода фирме. Такође, Бајатовић још прима 177.525 динара од “Србијагаса”. Тај новац се такође исплаћује из сопствених средстава предузећа, а не из буџета.

Дакле, Бајатовић прима навећу плату у државе. Одмах иза њега се налази гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

Прошле године је у јавност процурео списак плата у Народној банци Србије. Тада је установљено да Јоргованка Табаковић, као гувернерка, прима једну од највећих државних плата.

Она је и даље рекордерка по висини плате. Јоргованка Табаковић, према подацима Агенције за борбу против корупције, прима плату у висини од чак 535.323 динара! За шта?

Вице гувернер, Веселин Пјешчић прима само 405.601 динара.

По висин зараде, Табаковићки и Бајатовићу може да парира и директор “Телекома Србија”, Предраг Ћулибрк. Он прима месечну зараду од 470.000 динара. Извор његових примања је република.

И градоначелник Београда Синиша Мали има коња за трку. Он прима три плате – 120.000 динара као градоначелник, 176.000 динара као председник УО “Комерцијалне банке” и 43.845 динара као члан УО “Клиничког центра Србије”. Дакле, када све то саберено, Мали плагијатор из буџета месечно добије 339.845 динара.

Вођа пензионера Милан Кркобабић исто не стоји лоше када је трка за највећим државним платама у питању. Као директор ЈП “ПТТ Србија” Милан прима 219.643 динара месечно, као народни посланик 30.354 динара, а за шефовање посланичком групом ПУПС-а у Скупштини добија још 8.019 динара.

Кркобабић из буџета месечно добија 258.016 динара.

Хајде да упоредимо горенаведене плате са, на пример, платама наших амбасадора.

На пример, наш амбасадор у Албанији, Мирољуб Зарић, прима плату од 436.816 динара месечно. Српски амбасадор у Босни, као да је на крају света, месечно прима нешто више од 435.000 динара!

Српски амбасадор у Аустралији, која се заиста налази на другом крају света, Мирољуб Петровић, прима свега 87.000 динара месечно.

Међутим, рекордерка по висини амбасадорске плате је наша амбасадорка у Италији, Ана Хруштановић, која месечно инкасира невероватних 661.121 динара (61.110 плата, 184.798 за помоћ у резиденцији и 415.213 за одвојен живот)!

Ко одређује ове плате и по ком основу?

Висина плата државних функционера не прати никакву логику.

Тако, на пример, градоначелник Новог Сада, Милош Вучевић има исту плату као и председник државе, 150.000 динара, која је вића од плате премијера Вучића, која износи 124.636 динара месечно.

Чак и градоначелник Крагујевца, Верољуб Стевановић, прима већу плату од премијера, 140.583 динара месечно.

Бојан Пајтић, председник владе АПВ, прима 95.450 динара месечно, док саветник директора у јавном водопривредном предузећу “Воде Војводине”, бивши градоначелник Новог Сада, Игор Павличић, прима месечну плату од 119.475 динара.

Покрајински секретар за рад и запошљавање, Мирослав Васин, месечно прими 158.067 динара, док министар рада, Александар Вулин прима плату од 100.000 динара месечно.

Покрајински секретар за финансија за ту функцију месечно прима 125.097 динара месечно, а министар финансија 98.694 динара месечно, плус накнаде за чланство у три управна одбора.

Председница највишег државног органа, Народне Скупштине, Маја Гојковић, прима месечну плату од 115.630 динара и паушал од 30.354 динара месечно, док директор полиције прима 160.000 динара месечно, директор ЕПС-а 167.000 месечно, а директор Пореске управе 152.000 динара месечно.

Председница Уставног суда, Весна Илић – Прелић, месечно инкасира око 227.300 динара, док председник Врховног касационог суда, Драгомир Милојевић, прима 283.118 динара месечно, плус 300 евра за месечне трошкове смештаја и још 33.768 динара месечно за одвојен живот.

Телепромтер

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

    1. Informer ce objaviti ali sutra Vucicu i Tomi Diplomi netrebaju pare iz budzeta oni su se namirili od amera i nemaca a ova druga boranija mora da uzima iz budzeta jer za zapad su nebitni likovi

  1. Нико из породице Вучић није страдао у Јасеновцу. Поседујем документ од 19. рујна (септембар) 1941. из кога се види да су се Вучићи изјашњавали као римокатоличка обитељ (породица). Породице Кадијевић, Лукић, Праљак и Вучић прешле су из православне у римокатоличку веру септембра 1941. Глава породице је био Анђелко Вучић, Александров деда. О Анђелковој супрузи немам много података, будући да је у релативно кратком року након приступања римокатоличкој вери, напустила Бугојно и преселила се у Војводину, у Кикинду, где се и родио отац Александра Вучића, Анђелко Вучић. Анђелко старији имао је четворо деце. Најстарији син Антоније имао је надимак Брацо, други по старости био је Којо, а најмлађи Анђелко. Уз три сина имао је и ћерку чије име нисам успео да сазнам. Стари Анђелко је био једина жртва Вучића у Другом светском рату, али ни он није страдао од усташа. Наиме, деда Александра Вучића преминуо је од задобијених повреда после једне кафанске туче у Бања Луци. Он се бавио трговином, односно шверцом. Пошто је био у сталним дуговима, основано се сумња да је у питању освета за ненаплаћена потраживања. По њему је дато име његовом најмлађем сину, односно оцу Александра Вучића. Антоније-Брацо Вучић умро је у Београду 1991. године од последица чира. Други Александров стриц, Којо, умро је у Бугојну од последица алкохолизма. Александрова тетка је такође преминула крајем осамдесетих година природном смрћу. Зато на спомен-плочи у Јасеновцу нема ниједног Вучића. Наравно да их нема када се добро зна да је породица Вучић променила веру за вечеру и да су сви преживели Други светски рат. А како и не би када је породица Вучић била тесно повезана са усташком организацијом. Александров стриц Брацо био је ожењен ћерком из познате усташке породице Томас. Љубо Томас је један од најозлоглашенијих усташа, истицао се незапамћеним зверствима над српским народом. Брацо има двоје деце, ћерку и сина Синишу, који је по струци стоматолог, али и власник једног кафића. И други стриц Александра Вучића има двоје деце, сина Рајка и ћерку Добринку – навео је Петковић, који је у својој књизи објавио и факсимил с потписом фратра Мије Филиповића, који је изјавио да су Вучићи 1941. прихватили римокатоличку веру.

    Лично, баш ме брига за верска, сексуална, идеолошка и друга уверења Александра Вучића, то је његова приватна ствар. Ипак, признајем да ме не би изненадило кад би Петковићева прича била истинита. Уосталом, Вучић је на најконкретнији начин, трансформацијом из весликосрпског радикалског витеза у евро-атлантског фанатика, доказао склоност ка издаји.У време бомбардовања, кад је у згради РТС-а убијено 16 радника, као тадашњи министар против информисања, Вучић је НАТО зликовце оптужио да су хтели да му убију маму. У једној од његових верзија тог догађаја, Ангелина је, као искусни скупштински извештач државне телевизије, те ноћи била дежурна. Имала је среће, зграду у Абердаревој напустила је пола сата пре удара ракете. Као новинар РТС-а, Ангелина није добила визу за одлазак у Немачку, па је њен син и то српској јавности приказивао као напад на породицу Вучић, на Западу озлоглашену због бескомпромисне одбране косовске колевке српства.Вучићи нису одбранили Косово, али, успели су да ослободе неколико стотина добро паркетираног стамбеног простора у Београду. Александар је од владе, непосредно пред бомбардовање, добио стан у Ју бизнис центру, а тата и мама су неком чудном трансакцијом успели да продају станчић у блоку 45 и, за исте паре, купе неколико пута скупљу станчугу на Врачару. Рат се, очигледно, херојском клану Вучић много више исплатио него несрећницима који су побијени, обогаљени или растерани с Косова.

    Вучићи, посебно Ангелина, имају још једну везу с Косовом. Односно, с Фахри Муслијуом, бившим Ангелиним колегом с Телевизије Београд.

  2. ovo je farsa kao i sve ostale do sada, naj lakse je po sirotinji .Gospodine Vucicu i kao svi ostali nasi eksperti, ako neznate, a znate skinite plate vama koji imate po dvesta trista i neznam koliko jos. uvedite tri penzije tri plate bice para i za drzavui sirotinju,ali cinimi se da je to ne to nemoguca misija

  3. Kada napisem malo “zesci” komentar protiv vladajucih-blic,kurir,b92,novosti nema ni od korova.Jedini ALO hoce da objavi.A tekstovi interesantno objavljuju se u slici i reci ama od slova do slova isto.SRECA nema kontole umova i prisuljaka.Kurir se kao nesto koprco sad cuti ko pi.ka u saci.

  4. Ima ih, viskova, a ne diraju ih,kome da daju tolike pare. Radnike iz privrede, zacas oterali, prvo mobingovali pa ko pse, Penzionerima -ko psu u sindjiru, mrvice, i uzece jos. A hajd da racunamovise od 100 000 viska radnika administracije drzave i lokala, pa oni , viskovi i ostali 30-40% vece plate, pa siva ekonomoja, Ali samo smanjti viskovi radnika administracije i njihove plate,Izjednacit sa privredom, mnogo je veca, nego ukinuti sve penzije do 35 000,din hajd da proverimo, mozda sam pogresila

  5. ovo je velika sramota zasto ne bi smanjili plate tim derikozama bar za upola nego najlakse je po obicnom narodu udariti svi ti ministri i guverneri su propast za ovu napacenu srbiju sta reci SRAMOTA

  6. SRBIN PRESAO U ISLAM ZBOG ALKOHOLA VIDEO https://www.youtube.com/watch?v=5X94byNG6i8#t=75 Vinko Stojanović (24), mladi Srbin iz Zavidovića u BiH prešao je u islam, a svoju odluku je obznanio na tribini koju su vehabije organizovale u tom mestu. Vinkovo novo ime je Abdurahman.
    Srbin vehabija: Nova braća četitaju Vinku, to jest Abdurahmanu

    Obaveštavajući prisutne vehabije da prelazi u islam Vinko je rekao da mu se neke stvari nisu svidele u njegovoj staroj veri, a među njima je i konzumiranje alkohola. On je javno izgovorio sehadet, a okupljene vehabije su u glas izgovarale „Alahau akbar“, odnosno „Bog je veliki“.

    Ranije ove godine u okolini zenice, posle džume u lokalnoj džamiji, imam Zahid Maglić obavio je 24. januara čin preobraćenja u islam Srbina Saše Žunića

  7. PALE MASKE PRIZNAJTE KOSOVO REPUBLIKU!

    Nema daljih evropskih integracija Srbije dok Beograd i Priština ne postignu dogovor, BEOGRAD MORA DA PRIZNA KOSOVO REPUBLIKU srpski stručnjaci za međunarodna pitanja. Na takav sled događaja i zamrzavanje pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom do postizanja drugog sporazum, u kome treba da se nađe i stavka prisustva Repulike Kosova u Ujedinjenim nacijama

    On sada za naš list kaže da će Srbija morati da reši pitanja na kojima insistira Nemačka, među kojima ispunjenje dogovora iz Briselskog sporazuma, aprila prošle godine i usvajanje drugog okvirnog dogovora Beograda i Prištine.

    – Verujem da će se to odigrati između novembra ove i marta iduće godine – ističe ovaj analitičar iz Foruma za etničke odnose i objašnjava da drugačijeg scenarija nema pošto je Berlin s Londonom tvorac dokumenta „non pejpr“, a nemačka kancelarka Angela Merkel je uložila sav svoj autoritet u to pitanje.

    Uslov svih uslova

    Zahtevi koje su u Beogradu pre mesec dana ponovili poslanici Bundestaga poznati su odranije, a jedna od sedam tačaka podrazumeva da se druga pregovaračka poglavlja Srbije i EU ne mogu otvarati pre nego što se pokrene poglavlje 35 o Kosovu. To je poslanik vladajuće CDU Andreas Šokenhof je prilikom prošlomesečnih susreta u Vladi i parlamentu Srbije poručio srpskim zvaničnicima s porukom da Briselski sporazum mora u potpunosti da bude primenjen.

    – Treba pažljivo čitati dokumenta jer u prvom Sporazumu od 15 tačaka vidimo da se očekuje i drugi, pošto su iz tog prihvaćenog tzv. aprilskog izostala sporna pitanja za obe strane poput Kosova u UN, Srba kao nacionalne zajednice, prekogranične saradnje i druga. Njih treba da reši novi sporazum i da pređu u sadržaj poglavlja 35 – objašnjava Janjić i dodaje da Nemačka neće i nema razloga da odustane od toga.

    Predrag Simić

    On smatra da Priština neće dobiti stolicu u UN zbog veta Kine i Rusije, u čemu bi Moskva mogla da trguje, ali Peking sigurno neće, pa će Kosovo najverovatnije, poput Palestine, imati status posmatrača. Srbija, kako ukazuje, ne mora da prizna Kosovo, ali ne sme ni da blokira nemački zahtev saradnje Kosova u međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama, uključujući i UN.

    Ovakav sled događaja je očekivan i prema rečima bivšeg ambasadora u Francuskoj Predraga Simića koji naglašava da će i posle postizanja drugog sporazuma biti dodatnih zahteva poput priznanja Kosova.

    – Promene u tom stavu ne treba očekivati i možemo slobodno reći da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine PRIZNANJE REPUBLIKE KOSOVA zahtev svih zahteva – kaže Simić

    On ukazuje da je na putu ka EU veoma važno i pitanje državnih reformi, ali i ističe da će se na sporazumu insistirati.

    Toma koči Vučića

    Tempo normalizacije odnosa s Prištinom je pitanje o kome, prema tvrdnji izvora iz vladajuće koalicije kabineti šefa države i premijera, nemaju isti stav.
    – Tomislav Nikolić smatra da bi to trebalo da se rešava što kasnije, idućeg proleća, a Aleksandar Vučić je svestan da mora da se žuri U PRIZNAVANJU KOSOVA REPUBLIKE zbog međunarodnih para koje treba da stignu. Oba kabineta znaju da se iza kosovskog pitanja lomi odnos prema NATO-u i širenju uticaja alijanse u koju Srbija ne mora da uđe, ali do kraja godine treba da pokaže spremnost za saradnju – tvrdi naš sagovornik.

    Priznala da je uslov priznanje KOSOVO REPUBLIKE Jadranka Joksimović

    – Ni EU, ni Nemačkoj, kako vidimo, nije toliko bitno određivanje Srbije prema pitanju Ukrajine, koliko je važno da Beograd podrži konsolidaciju Kosova i da Kosovo stigne do UN i međunarodne zajednice – zaključio je ovaj stručnjak za međunarodne odnose.
    Ministarka bez portfelja zadužena za EU Jadranka Joksimović je u izjavi beogradskim medijima potvrdila da ima država koje otvaranje prvog poglavlja vezuju za napredak u dijalogu Beograda i Prištine, ali veruje da će se čitav proces odigravati brže. Smatra da za Srbiju ne bi bila dobra poruka da posle svih napora i koraka preduzetih u protekle dve godine bude usporavana na putu ka Briselu zbog političke situacije u Prištini.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!