Последњих година крвави обрачуни црногорских криминалаца запљуснули су Србију и Београд као никада до сада. Иако је српска престоница одувек била “омиљено” место за обављање посла, али и разрачунавање људи са оне стране закона последњих десетак година, овај талас је незабележен у историји.
И Подгорица је свакодневно у страху од плаћених убица, који сеју смрт улицама овог града. Од почетка године пет особа је убијено у професионалним ликвидацијама, које се повезују са ратовима кланова. Десетине мртвих су углавном жртве сукоба у два брутална рата. Води се битка између породице Луке Бојовића, новог вође земунског клана, који је у затвору у Шпанији и породице Шарановић. У окршају су и шкаљарски клан из Котора, повезан са Бојовићем и супарничка група из истог града – кавачки клан.
Крвна освета и обрачуни за најмању ситницу још карактеришу црногорске криминалне кланове. Десетине мртвих жестоких момака, читуље којима су облепљене бандере црногорских градова, тужан су показатељ колико се култура обрачуна ни после три деценије од експлозије криминала, није променила. Миодраг Крушчић, убијен у Подгорици пре десетак дана, наводно је био близак припадницима шкаљарског клана, па је зато и ликвидиран.
Крајем марта погинуо је Дражен Чађеновић након што је активиран експлозив постављен испод његовог аутомобила. Само два дана касније, 31. марта, наочиглед великог броја пролазника, у центру Подгорице убијени су Милош Шаковић и Радивоје Јовановић, који се ту случајно затекао. Даворин Балтић страдао је одмах после Нове године у Београду у згради у којој је живео. Он је наводно био високопозиционирани члан кавачког члана, на чијем челу су Слободан Кашћелан и Радоје Звицер.
Прво убиство у овом рату, ликвидација Горана Радомана пре три године, био је почетак сукоба, а почео је након крађе 200 до 300 килограма кокаина из Јужне Америке, коју су наводно шкаљари отели од кавача у Валенсији. Ликвидација Драгослава Милорадовића (43) у понедељак у Београду, како наводе медији, још једна је жртва дугогодишњег суровог рата Бојовића и Шарановића. Милорадовић је био кум Луке Бојовића, који је окупио чланове земунског клана, који нису били ухапшени после убиства премијера Зорана Ђинђића и створио можда и најјачу криминалну групу у региону. Претходно је у фебруару у Београду убијен Далибор Деспотовић (37), некадашњи телохранитељ Слободана Шарановића.
Прање новца
Београд је за црногорске криминалце постао – бежанија, каже за “Вести” криминолог Златко Николић.
– Српска престоница је за њих постала место за скривање. Већи је по броју становника скоро три пута од целе њихове државе. Ако могу негде да се сакрију, а да то не упада у очи, онда је то Београд. Овде су већ раније прали прљави новац од криминала купујући некретнине. Читаве спратове и зграде су покуповали. Имају код кога да се крију и уоште не изненађује што их је толико. Највише их је на Врачару и у Новом Београду, где се ликвидације обично и одигравају – објашњава Николић.
Сукоб два клана однео је више од 10 живота, а сматра се да је почео 2009. године, када је нестао Слободан Радоњић, чија судбина ни дан-данас није позната.
– Младић је последњи пут виђен како улази у аутомобил Луке Ђуровића, који је важио за десну руку Луке Бојовића у Црној Гори. Слободанов отац Данило, као и кум Бранислав Шарановић отпочели су приватну истрагу о његовом нестанку, а траг их је довео до Луке Бојовића. Убеђени да Бојовић стоји иза тог нестанка, упустили су се у рат до истребљења – кажу извори из српске полиције.
Отац и кум су били предухитрени у својим осветничким плановима, па је најпре у октобру 2009. на Дедињу ликвидиран Бранислав Шарановић, а две године касније у Земуну је убијен и Данило Радоњић. Настављене су ликвидације, па је убијен Владимир Зрелец (50) на београдском Врачару 25. децембра 2015. Он је био адвокат Слободана Шарановића, а због сумње да је пуцао на њега недавно је ухапшен Владимир Шарановић. Затим је Слободан Шарановић (79), Бранислављев брат, убијен 11. марта 2017. испред своје куће у Будви. Убице нису откривене. Смакнут је и Југослав Цветановић (31) у Врању 26. септембра 2017. Југослав је био рођени брат Саше Цветановића, осумњиченог да је априла 2013. ликвидирао Николу Бојовића, рођеног брата Луке Бојовића.
Клан Шарановића је такође имао свој круг освете. Осим ликвидације Николе Бојовића, осумњичени су и за убиство Радета Ракоњца (52) у Београду 1. априла 2014. Далибор Ђурић (34) убијен је 22. септембра 2016. у подгоричком затвору Спуж. Према полицијским евиденцијама, Ђурић је довођен у везу с убиствима Бранислава Шарановића, Данила Радоњића и Џенана Рамовића. Лука Ђуровић, десна рука Луке Бојовића, погинуо је 30. септембра 2013. у сумњивој саобраћајној несрећи у Котору, када је аутомобил порше у којем је био на сувозачевом месту слетео у јарак.
Решено само једно убиство
Пре убиства Балтића, у рату до истребљења који бесни између закрвљених которских кланова, до сада су смакнути Горан Радоман, прва жртва, такође, на сличан начин ликвидиран у Београду, Саша Марковић, Горан и Радомир Ђуричковић, Иван Лопичић, Срђан Влаховић, Горан Дучић, Горан Бискуповић, Милош Бошњак, Далибор Ђурић, Ђорђе Борета, Драган Зечевић, Ђорђе Секуловић, Радован Матовић, Нико Рогановић, Бошко Божовић, Милан Пековић, Горан Ленац, Александар Станковић – Сале Мутави, Петар Дамјановић и Иван Недовић. Сумња се, такође, да је овој сурови рат однео и Божидара Цицмила, ликвидиран пре две године у Мостару, Властимира Милошевића, убијен у Београду, Милоја Војиновића, страдао у Подгорици од мине подметнуте у возило, као и недавно убијени Данијел Мандић. Занимљиво је да је, званично, решена само енигма убиства Радомира Ђуришића.
Б. Ђокић – Вести
