Пише Мара Кнежевић Керн
У савременим капиталистичким друштвима државе користе билионе долара за субвенције узгајивачима ГМО, како би, наводно, подстакли производњу јефтине хране. Истовремено, људима је недоступно биолошки гајено воће и поврће, зато што цене ових производа нису субвенционисане
Иза бајке о америчким принципима исхране – инаугурисане од стране медија – стоји најгора форма корпоративизма, у којем држава користи новац прикупљен од грађана да заштити интересе крупног капитала – на штету народа. У овој капиталистичкој фарси најјача карика су творци закона, своје наручене кампање спроводе зајамченим средствима агробизниса, користећи билионе долара пореских обвезника у циљу субвенција узгајивачима ГМ производа (кукуруз, соја, пшеница). Субвенције су произвеле неконкурентност малих узгајивача здраве хране, тако да је створена лажна слика о „јефтиној“ храни за сиротињу, која се конзумира у виду „џанк фуд“ („храна- смеће“) и продаје испод тржишне цене. Биолошки гајено воће и поврће већини Американаца је недоступно, зато што цене ових производа нису субвенционисане од стране државе.
Према наводима магазина „Тајм“, федерална влада је током прошле декаде уложила више од 50 билиона долара у индустрију ГМ кукуруза вештачки задржавајући ниску цену усева, што објашњава и багателну цену „Мек Доналдсовог“ биг мека, помфрита и кока-коле.
„Ефекат такве политике је да се за долар може купити 1.200 калорија из помфрита или 875 калорија у слатким напицима, али само 250 калорија из поврћа или 170 калорија из свежег воћа, што значи да избор просечног Американца не зависи од гурманских склоности и личног избора, већ је усмерен политиком корумпираних економиста. Најстрашнија је злоупотреба деце, чији су школски оброци спонзорисани од пица и чипс лобија, што захтева зрелији приступ читавом проблему и преиспитивање националне политике САД.“
АГРЕСИЈА НА МЛЕКАРЕ
Феномен растуће потражње за непастеризованим млеком здравих крава – које се изводе на испашу и живе у симбиози са природом – говори о промени односа Американаца према храни и спремности на промену животног стила наметнутог од стране корпоративне пропаганде. Потражња за овим млеком сваке године расте: 2008. године је било девет милиона конзумената, а данас тај број достиже 13 милиона; при том се подразумева да мале самоодрживе фарме имају у понуди и здраво месо, јаја, живину…
Показало се да за моћнике у агробизнису – који профитирају на масовној производњи млека добијеног од крава подвргнутих физичкој и менталној тортури – ово није добра вест. Већина породица више не жели да конзумира млеко крава храњених ГМ храном, третираних хормонима, вакцинама, антибиотицима… Одговор државе на „промењен укус“ потрошача био је муњевит: Агенција за храну и лекове (ФДА) добила је сигнал да започне оружане рације на мале „непослушне“ фарме, у складу са противуставним законским актом „Фоод Сафетy Модернизатион Ацт“ (из 1987) о забрани дистрибуције непастеризованог млека, који овој агенцији даје неограничено право да одлучује о томе која ће се храна прогласити штетном, без обавезе да о томе пружи валидне доказе.
ФДА је по старом закону имала право да интервенише само у случају доказа да је храна контаминирана и да је проузроковала евидентне негативне последице по здравље. По новом закону – који је Обамина администрација аплаузом прихватила – ФДА је овлашћена да делује превентивно, по сопственом нахођењу, без обавезе да докаже сумње – иако нема капацитете, ни стручњаке за процену онога о чему одлучује. Фармерима се чак одузима право на жалбу Федералним органима у случајевима утврђеног незаконитог поступка ФДА. Овим актом је учвршћена спрега политике и агробизниса, омогућивши гламурозну медијску промоцију КАФО млека, уз вешто прикривање негативних здравствених последица и порекла овог напитка.
Адвокат Џонатан Еморд („Вашингтон тајмс“), који је већ неколико пута оборио забране ФДА на суду, указује на много дубљи проблем: „Ми смо за протеклих 76 година дозволили да Конгрес САД пренесе надлежност у доношењу закона на 230 независних комисија, које имају моћ да те законе спроводе и процесуирају њихове прекршиоце, а да при том немају обавезу да о свом раду подносе извештај Конгресу.“
ФАРМАГЕДОН
Документарни филм Кристин Кенти „Фармагедон“, снимљен поводом „објаве рата“ породичним фармама у САД, говори о судбини малих незаштићених фармера на мети Голијата. Аутор је пошао трагом оружаних упада ФДА и владиних агената у производне погоне млекара које испоручују непастеризовано млеко, како би дошао до података о наручиоцима и егзекуторима рација и скренуо пажњу јавности на њихове нелегалне активности. Кенти филмом упозорава на последице које ће неминовно довести до урушавања правног система земље, уколико народ не пружи отпор и осмисли стратегију за очување „слободе хране“. Аутор истовремено предлаже и методе борбе, помоћу којих би ова битка могла да се добије.
Роберт Коен, аутор књиге „Млеко, отровни напитак“, дао је детаљну анализу улоге медија у прикривању истине о штетности млека и стварању стереотипа о „америчком начину живота“. Кључну улогу у обмањивању јавности – кад је у питању квалитет и порекло млека са сточних фарми на којима се не поштују основни принципи здравог узгоја стоке – имају рекламне агенције и власници ТВ мрежа.
До које мере су ТВ станице зависне од индустријских магната, сведочи случај новинара „Фокс њуза“ – он је покушао да објави вест о штетности млека усред рекламне кампање за овај производ. На спотовима плаћеним новцем „Монсанта“ приказивана су насмејана лица деце и трудница како се наливају млеком – које највише угрожава управо ту популацију. Новинар је сматрао да би прећуткивање информација било непрофесионално и неетички, али је „Монсанто“ извршио притисак на ТВ станицу која је „непослушном“ водитељу уручила отказ.
„Монсанто“ је за своје понашање дао следеће образложење: „Велики новац је уложен у рекламне спотове и нећемо да дозволимо да нам ту кампању било ко угрози“. Кад је случај стигао на суд „Монсанто“ је схватио да ће изгубити спор, па је водитељу понудио новац како би напустио ТВ компанију у којој ради, уз услов да о шкодљивости млека ником не говори. Новинар није пристао на уцену, али је учествовао у редиговању текста за јавност, који је претрпео бројне измене (уместо констатације да дуготрајно конзумирање млека „може да изазове рак“, „рецензенти“ су изабрали формулацију: „може да проузрокује здравствене проблеме“).
ОДБРАМБЕНЕ МЕРЕ
„Забрана сировог млека је економска регулатива прерушена у бригу за здравље“, тврди председник ФТКЛДФ (Фарм-то-Цонсумер Легал Дефенсе Фунд), оптужујући инспиратора репресије – КАФО (Цонфинед Анимал Феединг Оператионс) за активности усмерене ка заустављању пада потражње „џанк фуд“ хране.
И док ФДА преврће бурад с млеком и измишља разлоге за уништавање еколошких фарми, агропрофитери током прераде хране неометано користе додатке који директно угрожавају здравље људи. Набројаћемо само неке од „безбедних“ састојака о чијим својствима се ФДА већ годинама не изјашњава.
Кукуруз прерађен у кукурузни сируп – ХФКС (Хигх-фруцтосе цорн сyруп) којим се храни стока, садржи велику концентрацију фруктозе и користи се као заслађивач у хиљадама врста популарних прехрамбених производа који се продају широм САД (хлеб, цереалије, заслађени напици). Додавање заслађивача проузрокује растући број празних калорија које проузрокују дијабетес типа 2 и гојазност.
Још једна опасност вреба из отровних једињења која се користе при преради кукуруза у кукурузни скроб и на крају у ХФКС – глутаралдехyде, који је толико токсичан да може да спржи желудац. (Ова материја се иначе користи у индустријским постројењима за прераду воде и за стерилизацију медицинских инструмената.)
Чаробни додатак „џанк фуда“ је супстанца која делује на мозак, стварајући илузију да се у храни налазе састојци којих уопште нема. С обзиром на то да нам чуло укуса најчешће диктира избор намирница, при куповини се несвесно опредељујемо за артикле који садрже МСГ (најефикаснији начин да се од смећа створи укусна храна). Временом се организам навикава на овај састојак, који између осталог изазива метаболичке сметње. (У лабораторијама га дају пацовима којима желе да у кратком року повећају тежину ради проучавања везе између гојазности и дијабетеса.)
Присуство ГМ гена доводи до смањене способности биљке да искористи хранљиве састојке из тла, као и до поремећаја равнотеже микроба услед повећане употребе глифостата. Упркос научним сазнањима, Комисија ЕУ – одговорна за процену опасности од пестицида – одложила је разматрање опасности од глифостата (главног састојка у „Монсантовим“ хербицидима) до 2015, правдајући се „презаузетошћу“?! Дотле ће глифостат у храни бити дефинисан као „погодан за људску исхрану“.
Услед корпоративне консолидације пољопривреде, централно координиране глобалним прописима, у току је прави рат у којем се храна користи као главно оружје. То није рат за храну већ рат против популације. Најважније је да разумемо њихову тактику, како бисмо се припремили за одбрану.
Печат
