Милорад Симић о дигитализацији језика. Српски језик је врста националног поседа који треба обрађивати, ограђивати и бранити – каже овај лингвиста и аутор информатичког здања српскога језика
СРПСКИ језик је врста националног поседа који треба обрађивати, ограђивати и бранити – каже за “Новости” Милорад Симић, лингвиста и аутор информатичког здања српскога језика, који је у виду јавног сервиса, под знаком Српске дигиталне библиотеке, на адреси .српскијезик.цом, како каже, у договору са породицом, а по обичају српских добротвора, ставио на бесплатно коришћење српском народу.
Овог дигиталног пројекта, у издању “Србософта”, не би се постидели ни највећи народи света.
– Засад у најсавременијој информатичкој технологији, у технологији “облака”, доступној са свих оперативних система и свих уређаја који имају излаз на интернет, могуће је користити коректор РАС са 3.250.000 облика речи, конвертор за пресловљавање, најпотпунији Правописни речник српскога језика и Речник српског језика, који садржи непроцењиво лексичко, језичко и културно благо. То је енциклопедија о српском народу за протекла два века, речник страних и мање познатих речи, речник синонима, историјат српске правописне праксе и наш мост између 19. и 21. века – каже Симић, дугогодишњи сарадник Института за српски језик САНУ.
У зидању “информатичког Скадра на Бојани”, камен темељац Симићевог информатичко-језичког рада био је програм РАС за поделу речи на слогове, већ две деценије стандард за дигиталну обраду српског текста.
– А за њим су по невидљивом плану, камен по камен, дозиђивани други програми: коректор од 2.300.000 речи, конвертор, затим дигитализована речничка вертикала од 12. до 21. века: “Рјечник из књижевних старина српских” Ђуре Даничића, Вуков “Српски рјечник” и “Рјечник српског језика” од 307.000 речи и преко 11.000.000 претраживих облика речи (састављен од 18 томова Речника САНУ и три тома Речника Матице српске); и на крају Правописни речник српскога језика, критичко издање српских правописа од 1960. до 2010. године… Радећи марљиво и истрајно, у време несигурно, у време смутње и сумње и општег расула, нисам ни приметио да је прошло пуних 20 година – објашњава Симић.
Сви регистровани корисници могу претраживати одреднице у наведеним речницима и користити функције Програмског пакета РАС, до 5.400 словних знакова при једној посети.
Аутор за наш лист објашњава да је све почело када је 1972. године ушао у Институт за српски језик САНУ, “најбољу радну, филолошку и лексикографску школу, у којој се сви ћорци у знању врло брзо открију и сва младалачка надувеност и гордост намах спласне”.
– Административни секретар, Ваљевац који ме примио у Институт – са црним навлачцима на рукавима – побожно је и свечано рекао: “Синовче, добро дошао у Институт за српски језик. Надам се да је ово срећан дан и за тебе и за Институт. Потруди се, кад будеш пошао из Института, да га оставиш у бољем стању од овог у коме си га затекао.” А кад су рачунари ушли у издавачке куће и кад су ме догађаји и људи “убацили у шаржер”, врло брзо сам себи поставио радни задатак: урадити софтверски пакет за српски језик, који би олакшао припрему текста за штампу и спасио српски језик од ерозије и расипања, а затим преко нових технологија учинити пакет доступним свим Србима у свету – каже Симић.
ФОНДАЦИЈА
– ДРУГЕ програме у овај сервис додаваћемо према финансијским могућностима. Сада је на реду оснивање фондације “Милодар за српски језик”, која ће од продатог софтвера преко “Србософта” прикупљати средства за одржавање бесплатног сервиса на интернету и за финансирање нових бесплатних програма за тај сервис, као и средства неопходна за ширење опште језичке и информатичке културе – каже Симић.
Новости
