Суботица – За 86.000 хектара под ратарским културама и воћњацима у околини Суботице, Пољопривредна стручна служба има тек четворо „заштитара”, стручњака који дају савете о заштити биљака. Двоје од њих ангажовано је у канцеларији на прогнози, а двоје тек успевају да изађу на терен.
„То је недовољно људи само физички да обиђе оранице, а камоли да стигне да ’окрене’ листове, примети обољења и да савете”, каже Дамир Варга, директор Пољопривредне стручне службе.
Савети и услуге ове службе су бесплатни и Варга каже да они ратарима и воћарима на телефон шаљу прогнозе времена, упозорења, као и савете о заштити. За оне који су спремни да следе њихове сугестије, то јесте помоћ, али и стручњаци и ратари кажу да је то недовољно. У Војводини има укупно 82 стручњака за заштиту, а требало би их бар пет пута више.
„Стално нам говоре да нема раста пољопривредне производње без нових знања. Ми ратари и воћари немамо времена да идемо на семинаре, нама требају стручњаци да нас саветују, а многи од њих су отишли да раде за хемијске компаније које производе заштитне препарате. Ми смо због тога увек у дилеми да ли више брину о комерцијалним ефектима свог клијента или о крајњем потрошачу”, каже за „Политику” Ото Ковач који има воћњак од 10 хектара под јабукама.
Шта преостаје одгајивачима како би сачували свој род јер је у питању практично њихова годишња егзистенција? Улагања у засаде су огромна, а уколико једне године не донесу очекивани плод то може финансијски да „сломи” газдинство.
Незнање појединих одгајивача је запањујуће, па Арпад Ердег, власник расадника и одгајивач расада, каже да се срео и са питањем купца расада да ли да прска биљке антифризом како би их заштитио од измрзавања. „Имате један значајан број људи који је покренуо неку ратарску, воћарску или цвећарску производњу, а да по вокацији нису пољопривредници. Независно од тога, ми бисмо могли да будемо мала Холандија, само да се они правилно и стручно усмере. За тако нешто потребно је имати стручног заштитара, неког ко има и знање и огромно искуство”, сматра Ердег. Објашњава да он нема проблема у тој области, али пре свега захваљујући томе што је непрестано у контакту са купцима својих расада, размењује искуства, а када посумња у неку болест зове бар петоро колега да се консултује. Акција запошљавања младих агронома као саветника за њега је била добра идеја јер су наишли на младог и агилног човека, али је та иницијатива угашена.
Један од неприкосновених ауторитета у области заштите у локалу је и Ката Дулић, а поједини саговорници „Политике” кажу да иако има 80 година од ње и даље траже савете. „Променио се начин заштите, али и осетљивост биљака. Заиста је данас тешко погодити прави тренутак када прскати биљке, и којом заштитом. То треба да одреди искусан стручњак, онај који је изашао на терен и зна стање у воћњаку или на њиви”, каже Ката Дулић. Она са још једном групом агронома ратарима даје услуге саветовања и каже да пољопривредници данас не могу све да знају те је зато важно да имају поуздану особу на коју могу да се ослоне.
Павле Кујунџић, осим што је велики пољопривредни произвођач, има и завршен пољопривредни факултет, па каже да ако „запне” његово знање обраћа се колегама, али су то углавном све приватни контакти. „Мени много значе зимска саветовања. Од средине јануара па у наредних месец дана ми сваке недеље имамо нека саветовања где се појаве и семенарске куће и произвођачи заштите, и ту се могу чути корисни савети” каже нам Кујуџић и додаје да је то један од начин да се превазиђе проблем недовољно стручњака за заштиту.
Аутор: Александра Исаков, Политика.рс
Фото А. Исаков
