Ратко Божовић: Вучић подигао највећу панику

Највећу панику подигао је управо Александар Вучић најавом да ће затворити Србију у куће на две недеље и да грађани ни у продавницу неће моћи да изађу. Било би природно да је осетио одговорност за то што су се одмах направили редови у продавницама.

Али, њему то не пада на памет. За све пропусте он је нашао дежурне кривце. То су грађани и кад не могу да се данима тестирају и кад у болницама раде инфицирани лекари и кад за њих нема адекватне опреме… И кад се увелико истиче да се струка пита, зна се да само један одлучује. А кад један одлучује о свему, остали не значе готово ништа – оцењује за Данас културолог Ратко Божовић понашање председника Србије поводом његових јавних наступа током пандемије изазване корона вирусом.

Kако додаје наш саговорник, делује гротескно кад лекари при јавном оглашавању о невољи која нас је задесила стоје иза њега и ћуте, а он прича о ономе о чему би стручњаци ваљало да причају.

– А његова неумерена хвалисања о улози у свему шта се дешава у овој нашој кошмарној стварности, па и у овом трауматичном тренутку, није ништа друго него продужени предизборни маркетинг. Чак је и читава пројекција о економском напретку у највећој мери предизборна кампања. Видели смо да је у току и испитивања рејтинга министара. Нашли су, баш кад ће – наглашава Божовић.

* Kако, онда, генерално оцењујете понашање власти од почетка пандемије па до данас? Ту пре свега мислим од „најсмешнијег вируса“ преко Вучићевог „биће мало гробља“ до СМС порука да нам се ближи италијански и шпански сценарио.

– Не доводим у питање добре намере, али оне нису довољне. Понашање врха власти је крајње неуравнотежено и зато имамо ову кризу поверења. Од самог почетка доминирала је изгубљена мера. Прво је било и превише опуштености која је водила ка испуштености, а сада се стигло до командне неумољивости у којој има и превише хипербола. Kрајности су на делу. У таквој атмосфери и грађани лутају од потцењивања епидемије до панике. А власт се према грађанима односи као да су деца у забавишту. Неспоразум је да се страхом може више постићи него рационалним убеђивањем, подизањем поверења и аргументима. Претње пуним гробљима део су „стратегије“ застрашивања које стиже из политичког танатоса. Наравно да су и СМС поруке део тог концепта у коме произвођачи панике лове оне који подижу ниво страха. То је све део кошмара у коме живимо и који се, у условима кризе, само јасније види.

* А како видите понашање струке, посебно њихове наступе на конференцијама за медије? Пре неки дан је доктор Горан Стевановић, чини се, својим понашањем подсетио на Вучића.

– Не би било добро да се стручњаци угледају на политичаре, а могао се понекад стећи и такав утисак. Ипак, лекари су преоптерећени немогућом мисијом. На њихова плећа срушила се велика одговорност, замор од јутра до сутра, рад у тешко савладивим професионалним активностима у немогућим условима, у неочекиваним околностима. Не смеју лекари бити разапети између потреба власти и њиховог професионализма. Мислим да би било боље да лекарима не дувају за врат политичари, да их пусте да раде оно што најбоље умеју. У овом тренутку важно је да се не наруши поверење између грађана и стручњака.

* Грађани ненормално купују, од тоалет папира до асепсола… Због чега се тако понашају? Имамо и оне који се понашају, да тако кажем, скроз опуштено.

– Kризе су увек најбољи показатељ друштва, институција и поверења у власт. Грађани се понашају као и власт – у распону од опуштености до хистерије и панике. Претерана куповина је увек симптом страха и то смо видели као реакцију у читавом свету. Бојим се да ћемо тек после пандемије видети у каквој држави живимо.

Хапшење новинарке велика срамота

* Власт на све начине покушава да забрани објективно извештавање о пандемији. На то указује и хапшење новинарке Ане Лалић. Шта ви мислите о том потезу власти?

– Идеја о централизацији информисања није само призната глупост већ и сазнање какво информисање нашој власти одговара. Зато су им најближи таблоиди и телевизије с националном фреквенцијом. То су њихове тачке ослонца за сигурну владавину. А поменута глупост личила је на спиновање и прилика да се умеша главни и свемоћни редактор. Хапшење новинарке Ане Лалић, као да је у питању криминалац, велика је срамота и понижење новинарске професије. Видели смо и који новинари траже за колегиницу санкције. А кад би постојала критичка јавност било би јасно да нису само гласине хаварија комуникације већ и прећутане и симулиране информације. И то је преваралогија, наше умеће.

Пише: Јелена Диковић, Данас.рс